Piše: dr Bojan Stošić, specijalista interne medicine
Prema najnovijim preporukama SZO ( Svetske zdravstvene organizacije) od 23. 6. 2022. godine infekcija koronavirusom COVID19 identifikuje se na sledeće načine:
- Za postavljanje dijagnoze ključan je + RT – PCR test na COVID19 (odnosno neki od testova amplifikacije nukleinskih kiselina-NAAT).
- Ponekad je potrebno i ponavljano testiranje uzorka iz gornjeg i/ili donjeg respiratornog trakta za postavljanje dijagnoze.
- Dodatni uzroci se takođe mogu koristiti u postavljanju dijagnoze, na primer fekalni uzroci u odgovarajućim laboratorijama (2 nedelje nakon početka infekcije ukoliko se i dalje sumnja na infekciju, a testovi su negativni iz drugih uzroka).
- Dodatno testiranje na druge respiratorne viruse i bakterije je takođe potrebno ukoliko tako nalaže klinička situacija.
- U zavisnosti od lokalne epidemiološke situacije i kliničkih simptoma, testirati i na druge potencijalne uzročnike (influenca, malarija, denga groznica, tifoidna groznica…)
- U slučaju teške i životno ugrožavajuće kliničke slike COVID19 infekcije takođe uzeti analizu hemokulture, idealno pre započinjanja antimikrobne terapije.
- Takođe se preporučuje samotestiranje na COVID19 upotrebom SARS-CoV-2 Ag- RDTs (antigenog brzog dijagnostičkog testa) u zamenu za testiranje od strane profesionalaca ali je nivo dokaza za ovu preporuku nizak do umeren.
Dakle samotestiranje na COVID19 je stvar ličnog izbora. Svakako antigeni testovi su široko dostupni u apotekama širom zemlje. Ono što je bitno znati je kada se testirati i kakve se mere preduzimaju u slučaju + testa na COVID19.
Standardna potvrda akutne SARS-CoV-2 infekcije je bazirana na detekciji viralne sekvence testom amplifikacije nukleinskih kiselina (NAAT) kao što je reverzna transkripcija polimerazne lančane reakcije (rRT-PCR).
Kada se osoba inficira virusom, prosečno vreme za razvoj simptoma odnosno period inkubacije je 5 do 6 dana odnosno od 1 do 14 dana od kontakta.
Virus se može detektovati u gornjem respiratornom traktu, 1 do 3 dana pre pojave simptoma. Koncentracija virusa SARS-CoV-2 u gornjem respiratornom traktu je najviša u periodu početka simptoma, nakon čega postepeno opada. Prisustvo virusne RNK u donjem respiratornom traktu i u fecesu se povećava tokom 2. nedelje bolesti.
Kod nekih bolesnika prisustvo virusne RNK se može detektovati samo nekoliko dana, dok se kod drugih može detektovati i nakon nekoliko nedelja, verovatno i meseci. Produženo prisustvo virusne RNK ne znači automatski i produženu infektivnost. Prema nekim studijama postoji korelacija između smanjene infektivnosti i porasta broja dana od početka simptoma, smanjenja količine virusa u sekretu i povećane koncentracije neutrališućih antitela.
Na osnovu gore navedenog koristi se i serumsko testiranje merenjem nivoa antitela na SARS-CoV-2. Ukoliko je negativan NAAT (PCR) rezultat, skupiti dupli serumski uzorak. Jedan u akutnoj fazi i jedan u fazi oporavka 2 do 4 nedelje potom, radi potvrde serokonverzije ili porasta nivoa antitela. I ovi uzorci se mogu koristiti retrospektivno za potvrdu infekcije COVID19 virusom kada infekcija nije mogla biti dokazana s NAAT(odnosno PCR testom).
Dijagnostički algoritam za dijagnozu akutne COVID19 infekcije:
Napomena: da li će se u algoritam uključiti i Antigenski test na COVID19 zavisi od lokalne epidemiološke situacije (od svake zemlje zasebno) i konkretne senzitivnosti i specifičnosti testova.
Ukoliko se koriste Antigenski testovi za dijagnozu COVID19 bilo u ustanovi, bilo samostalno, CDC (Centar za kontrolu bolesti USA) preporučuje potvrdni test (NAAT odnosno PCR) što pre ali ne duže od 48 sati nakon inicijalnog Antigenskog testa. Ukoliko se potvrdni (PCR) test radi nakon 48 sati smatra se inicijalnim, a ne potvrdnim testom.
Ukoliko se rezultat inicijalnog Antigenskog testa i potvrdnog PCR testa razlikuju, u suštini rezultat potvrdnog PCR (NAAT) testa se smatra definitivnim za kliničku dijagnostiku. Potvrdni PCR testovi treba da koriste uzorke iz nazofarinksa, nazalnih srednjih nivoa i anteriornih nazalnih briseva. Uzorci iz salive se ne smatraju validnim.
Ono što je bitno napomenuti je da vakcinalni status osobe ne utiče na rezultat viralnog testa na SARS-CoV-2 i da negativan antigenski test na COVID19 ne isključuje dijagnozu COVID19 infekcije.
Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da su antigenski testovi za samostalno testiranje na COVID19 naročito korisni u slučaju kontakta s obolelom osobom, pogoršanja lokalne epidemiološke situacije i rane detekcije zaraženih ali je svakako neophodno potvrdno testiranje PCR testom u sertifikovanoj laboratoriji radi eventualnog daljeg lečenja s obzirom da je senzitivnost antigenih testova često upitna.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Napravite svoj profil na www.doktok.rs i zakažite termin na DokTok platformi koja nudi zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
