Međutim, ukoliko ovi simptomi ne prođu brzo i nastave dugoročno da se ispoljavaju, tada je vreme da se obratite lekaru i proverite o čemu se radi.
U nastavku teksta pročitajte koji su to najčešći problemi sa ušima, kakvi su simptomi i na koji način se leče ili ublažavaju.
Upala uha – srednjeg, spoljašnjeg i unutrašnjeg uha
Upale uha su praćene bolom i osetljivosti na dodir, problemima sa sluhom, vrtoglavicom, otokom, mučninom i brojnim drugim simptomima, a pogađaju i najmlađe i najstarije.
Međutim, postoje tri vrste upale uha – upala spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. One se dijagnostikuju i leče na potpuno drugačiji način, zbog čega je veoma važno ustanoviti o kakvoj upali je reč.
Pre nego što zakažete svoj pregled kod specijaliste otorinolaringologije i odradite ispitivanje pod nazivom timpanometrija, obratite pažnju na simptome koje osećate.
Tako, ukoliko se radi o infekciji unutrašnjeg uha, biće prisutni mučnina, vrtoglavica i povraćanje. Sa druge strane, infekcija srednjeg uha praćena je bolom, osećajem zapušenosti, pojavom tečnog iscedka, a moguća je i pojava groznice i temperature.
Infekcije uha su česta pojava kod beba i male dece, i obično ne predstavljaju veliku opasnost u tom uzrastu i brzo se leče. Kod odraslih, ipak, infekcije su ređe, ali samim tim se sporije i teže leče, a mogu prerasti i u hroničnu infekciju.
Gubitak sluha – najčešći tip problem
Gubitak sluha je jedan od najčešćih ušnih problema sa kojim se susreće više od 500 miliona ljudi širom sveta. Može biti uzrokovano raznim faktorima, uključujući starenje, infekcije i izloženost veoma glasnim zvukovima.
Postoje dve osnovne vrste gubitka sluha – provodna i senzorineuralna. Ovakvo oštećenje sluha može biti blago ili teže i privremeno ili trajno.
Provodni gubitak sluha javlja se kada zvučni talasi ne mogu da dosegnu unutrašnje uho, najčešće zbog problema sa slušnim kanalom, bubnom opnom ili srednjim uhom.
Senzorineuralni gubitak sluha se javlja onda kada postoji oštećenje unutrašnjeg uha ili nervnih puteva koji prenose zvuk do mozga.
Lečenje ovog problema zavisi od uzroka i ozbiljnosti stanja. U nekim slučajevima od pomoći mogu da budu slušni aparati, dok su u drugim slučajevima idealno rešenje kohlearni implanti.
Takođe, u terapiji se mogu koristiti i lekovi, a ponekad su potrebni i određeni hirurški zahvati.
Tinitus – šumovi u ušima
Tinitus je medicinsko stanje u kom pacijent čuje zvukove čiji izvor nije iz spoljašnjeg okruženja. To podrazumeva zujanje u ušima, šištanje, cvrkutanje, pulsiranje i slično.
Iako ovi šumovi u ušima često nisu shvaćeni za ozbiljno, oni se retko javljaju sami od sebe i uglavnom nastaju usled nekog drugog skrivenog zdravstvenog problema. Međutim, za tinitus ne postoji lek, ali postoje neke terapije i lekovi koji mogu ublažiti zvukove.
Najveći broj ljudi se navikne na ove svakodnevne zvukove i oni im ne smetaju. Ipak, određeni broj ljudi ih opisuje kao neprijatne, ometajuće i uznemiravajuće.
Uzroci tinitusa mogu biti brojni. Samo neki od njih su:
- oštećenje slušnih ćelija usled buke
- truma nastala praskom
- virusna infekcija
- operacija uha
- poremećaji kičmenog stuba ili vrata
- upotreba jakih antibiotika
- staračka nagluvost
- problemi sa cirkulacijom
- problemi sa srcem
- preveliko izlaganje stresnim situacijama
Iako u većini slučajeva zujanje nije moguće izlečiti, ako je uzrok neka infekcija, moguće je da se otkloni upotrebom odgovarajuće terapije.
Menijerova bolest – hronični poremećaj unutrašnjeg uha
Menijerova bolest je hronični promećaj u unutrašnjem uhu koji može ozbiljno narušiti kvalitet života pacijenta. Svakako, ovo nije nikakva fatalna bolest.
Za nju su karakteristična četiri glavna simptoma – jaka vrtoglavica, gubitak sluha, šum ili zujanje i osećaj punoće u uhu. Može biti praćena i gubitkom ravnoteže i mučninom.
Za Menijerovu bolest su veoma karakteristične mučnine i povraćanje tokom iznenadnih naglih pokreta, a može se javiti i nekontrolisano pomeranje očnih jabučica.
Mada stručnjaci nisu sigurni šta je uzrok pojave ove bolesti, ono što je sigurno je da može nastati usled poremećenog metabolizma ugljenih hidrata, što je povezano sa hipoglikemijom.
Neretko se dovodi u vezu i sa poremećenim dotokom krvi u mozak. Ljudi koji imaju Menijerovu bolest u velikom broju slučajeva su ranije imali problem sa vazomotornim rinitisom, oboljenjem ušiju ili alergijama.
Konzervativno lečenje ove bolesti nije u potpunosti efikasno, zbog toga što nauka još uvek nije uspela da utvrdi koji je sistemski način borbe protiv oboljenja. Stoga, ovaj način lečenja se primenjuje samo kod akutnih napada i u prevenciji vrtoglavice i gubitka sluha.
Sastavni deo uobičajene prakse lečenja u konzervativnoj medicini čine betahistin, diuretici, neslana dijeta, prestanak pušenja i smanjenje unosa kofeina, upotreba slušnog aparata po potrebi i prilagođena fizička aktivnost.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da ste pronašli sve neophodne informacije o najčešćim problemima uha. Ne zaboravite da se obratite lekaru ukoliko primetite bilo koje od simptoma.
