Penzionisani policijski general Bogoljub Živković izjavio je da slučaj Senjak na najgrublji način pokazuje u kakvom su stanju državne institucije, pre svega policija i tužilaštvo, ocenjujući da od prvog dana istrage nisu poštovani principi zakonitosti, struke i profesionalnog rada.
U intervjuu za Insajder, Živković je rekao da ne želi da ulazi u detalje samog slučaja, ali da ima utisak da se više radi na prikrivanju činjenica nego na njihovom rasvetljavanju. Prema njegovim rečima, policija je u roku od nekoliko sati ili najviše jednog dana mogla da pregleda snimke video-nadzora, proveri kretanje osumnjičenih putem baznih stanica i utvrdi relevantne okolnosti događaja.
On je izrazio sumnju u način na koji je vođena istraga, podsećajući da su pojedini policajci bili pritvoreni gotovo 20 dana, dok se sada tvrdi da nisu bili na mestu događaja niti su učestvovali u krivičnom delu. Zbog toga se, kako je naveo, postavlja pitanje kada su javnosti predstavljeni tačni podaci – u trenutku donošenja odluka o zadržavanju ili sada, nakon objavljivanja novih informacija.
Njegove izjave usledile su nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo kompletnu analizu do sada prikupljenih dokaza u slučaju Senjak i odbacilo deo krivične prijave protiv bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Tužilaštvo je saopštilo da je analizom snimaka sa nadzornih kamera, podataka baznih stanica, veštačenja mobilnih telefona i iskaza svedoka utvrđeno da Milić nije bio u restoranu „27“ u trenutku kada je, prema sumnjama istražnih organa, ubijen Aleksandar Nešović.
Komentarišući takav razvoj događaja, Živković je ocenio da se postupak kompromituje umesto da vodi ka potpunom utvrđivanju istine. Istakao je da ne želi unapred da govori o eventualnoj odgovornosti pojedinaca, ali da smatra da su zvanični organi svojim postupcima doveli javnost u zabludu.
Prema njegovoj oceni, slučaj Senjak nije usamljen primer već posledica dugogodišnje krize institucija. Naveo je da veliki broj značajnih slučajeva u poslednjih desetak godina nije dobio jasan policijski i sudski epilog, već je ostao pod velom sumnji i različitih kontroverzi. Kao primer naveo je istragu nestanka devojčice iz Bora, ocenjujući da bi, da su predmet vodili isključivo lokalna policija i nadležno tužilaštvo, slučaj bio rasvetljen u zakonskim rokovima.
Govoreći o odbačenom delu krivične prijave protiv Veselina Milića, Živković je rekao da nijedan policijski službenik ne sme sebi da dozvoli unošenje netačnih podataka u službenu dokumentaciju, posebno ne u krivičnu prijavu. Takav postupak, smatra on, predstavlja ozbiljno kršenje profesionalnih standarda i može da zadire u zonu krivične odgovornosti.
On je ocenio da unošenje netačnih podataka ne može biti obična greška, već posledica namere ili nesposobnosti, zbog čega smatra da bi nadležni organi trebalo da ispitaju odgovornost policajaca i tužilaca koji su učestvovali u sačinjavanju spornih dokumenata.
Živković je rekao da, uprkos želji da veruje u rasvetljavanje slučaja, više nema veliki optimizam da će javnost dobiti potpuno jasnu sliku o događajima na Senjaku. Dodao je da bi, čak i ukoliko se utvrde činjenice, kod dela javnosti mogla ostati sumnja zbog brojnih propusta tokom istrage.
Komentarišući rad tužilaštva, naveo je da Srbija već duže vreme ima problem sa nedovoljno jasnim i pravovremenim informisanjem javnosti. Istakao je da poznaje veliki broj profesionalnih tužilaca koji su sposobni da vode i najsloženije predmete, ali da je za njihov rad neophodno da policija i tužilaštvo budu oslobođeni svih vrsta pritisaka.
Na pitanje o postojanju različitih centara moći unutar policije, Živković je rekao da je tokom svoje karijere bio svedok situacija u kojima nisu postojali jasni lanci komandovanja i subordinacije. Prema njegovim rečima, pojedini rukovodioci odgovarali su različitim centrima moći, a ne zvaničnoj hijerarhiji Ministarstva unutrašnjih poslova.
Osvrnuo se i na hapšenje četvorice pripadnika Interventne jedinice 92 zbog sumnje da su pokušali da prikriju tuču i pucnjavu u jednom beogradskom lokalu krajem 2025. godine. Živković smatra da je upravo slučaj Senjak najdrastičniji pokazatelj posledica dugogodišnjeg prikrivanja problema u institucijama.
On je ocenio da bi pravovremeno reagovanje na ranije incidente možda sprečilo kasnije događaje poput onih na Senjaku. Dodao je da ne veruje da visoki funkcioneri policije i bezbednosnih službi nisu znali za incident iz novembra prošle godine, navodeći da bi u suprotnom to predstavljalo dokaz njihove nesposobnosti, a ako su znali i nisu reagovali – razlog za utvrđivanje odgovornosti.
Živković je zaključio da urušavanje institucija neminovno dovodi do gubitka poverenja građana i da su za vraćanje poverenja neophodni profesionalan rad, puna transparentnost i utvrđivanje odgovornosti svih učesnika, bez obzira na funkciju koju obavljaju.
