izvor
Institut je procenio da je do 21. juna od posledica izazvanih vrućinom preminulo oko 500 ljudi starijih od 85 godina, oko 190 iz grupe 75-84 godine, 80 starosti 65-74 i četrdesetak mlađih od 65.
Stopa smrtnosti tipično je osetno viša u toplijim letnjim sedmicama sa prosečnom temperaturom iznad 20 stepeni, navodi RKI u poslednjem izveštaju o mortalitetu povezanom sa vrućinom.
Prosečna dnevna temperatura u nedelji od 15. do 21. juna bila je 21,1 stepen, dakle iznad praga za povećanu stopu smrtnosti.
Novi izveštaj pokriva period od 6. aprila do 21. juna, a skorašnji toplotni talas je počeo dan kasnije. Brojke o smrtnosti u tom periodu biće predstavljene iduće nedelje.
„U nekim slučajevima, na primer toplotnog udara, izlaganje vrućini je direktan uzrok smrti“, naveo je RKI. „U većini slučajeva uzrok je kombinacija vrućine i postojećih zdravstvenih problema“.
Zbog toga, toplota obično nije upisana kao uzrok smrti, pa RKI broj umrlih od posledica vrućine izvlači na osnovu podataka Destatisa o umrlima i meteoroloških podataka nacionalne meteorološke službe.
U toku je analiza od 21. juna, za period u kom je Nemačka iz dana u dan beležila rekordnu temperaturu, ponegde višu i od 40 stepeni.
RKI je 2018. broj smrti povezanih sa vrućinom procenio na više od 8.000, a naredne na oko 7.000. Po oko 3.000 umrlih bilo je 2024. i 2025. godine, a 2021. manje od 2.000.
„Razlike su objašnjive intenzitetom toplotnih talasa“, ukazao je RKI.
Prema rodu, u naletima vrućine u Nemačkoj umire više žena nego muškaraca. Eksperti to objašnjavaju većim udelom ženskog stanovništva u grupi najstarijih.
