izvor
Izbor fakulteta često se predstavlja kao odluka o budućem zanimanju. Međutim, malo maturanata može sa sigurnošću da zna kojim će se poslom baviti za pet ili deset godina. Interesovanja se menjaju, pojavljuju se nove profesije, a iskustvo stečeno tokom studiranja može potpuno promeniti prvobitne planove.
Zato prednost mogu imati studije koje ne pripremaju samo za jednu radnu poziciju. Šira poslovna znanja omogućavaju kasnije usmeravanje prema različitim oblastima, od projektnog menadžmenta i marketinga do prodaje, ljudskih resursa i razvoja poslovanja.
Važno pitanje prilikom upisa zato nije samo „koji posao sledi posle diplome“, već i koliko različitih profesionalnih pravaca obrazovanje ostavlja otvorenim.
Nije neophodno imati konačan plan sa 18 ili 19 godina
Očekivanje da budući student već prilikom upisa precizno zna kako će izgledati njegova karijera nije uvek realno. Naziv zanimanja može zvučati privlačno, ali tek upoznavanje sa konkretnim poslovima pokazuje šta određena profesija zaista podrazumeva. Studiranje pruža prostor za upoznavanje različitih oblasti. Predmeti, projekti, stručna praksa i saradnja sa kolegama mogu otkriti sposobnosti i interesovanja koja ranije nisu bila očigledna. Student zainteresovan za marketing može, na primer, tokom rada na projektu otkriti da mu više odgovaraju organizacija, analitika ili koordinacija tima. Zbog toga promena prvobitnog profesionalnog plana ne predstavlja neuspeh. Naprotiv, obrazovanje koje omogućava više pravaca daje dovoljno prostora da se odluka o užoj specijalizaciji donese nakon sticanja dodatnog iskustva.
Poslovne funkcije danas su mnogo povezanije nego ranije. Marketing koristi podatke i tehnologiju, prodaja zahteva poznavanje digitalnih kanala, dok upravljanje projektima podrazumeva razumevanje ljudi, troškova, rokova i poslovnih ciljeva. Zbog toga znanje iz samo jedne uske oblasti nije uvek dovoljno. Šira obrazovna osnova pomaže u razumevanju načina na koji različiti delovi kompanije utiču jedni na druge. Takvo razumevanje posebno je korisno kada posao zahteva saradnju između više timova. Interdisciplinarna znanja takođe olakšavaju promenu profesionalnog pravca. Osoba koja razume poslovne procese, organizaciju, komunikaciju i osnovne principe upravljanja može ta znanja da primeni u različitim industrijama.
Studije menadžmenta ne vode samo ka jednoj profesiji
Studije menadžmenta često se povezuju sa idejom da svaki diplomac treba jednog dana da postane direktor ili rukovodilac. Takvo shvatanje zanemaruje veliki broj poslova u kojima se menadžerska znanja koriste mnogo pre dolaska do rukovodeće pozicije. Znanja o organizaciji, planiranju, projektima, poslovnoj komunikaciji i donošenju odluka mogu pronaći primenu u marketingu, prodaji, ljudskim resursima, konsultantskim poslovima, IT sektoru, logistici i preduzetništvu. Razlikuje se industrija, ali potreba za organizovanjem ljudi i procesa ostaje prisutna. Prilikom izbora fakulteta zato je korisno pogledati konkretan studijski program. Predmeti treba da pokažu kakva se znanja stiču, dok praktični projekti, stručna praksa i saradnja sa kompanijama mogu pokazati koliko postoji prostora za njihovu primenu.
Fakultet ne mora da bude period u kojem se samo izvršavaju unapred određene obaveze. Može poslužiti i kao prostor za proveravanje različitih profesionalnih interesovanja. Timski projekti predstavljaju dobar primer. Neko će prirodno preuzeti organizaciju zadataka, neko analizu podataka, a neko prezentaciju rezultata. Upravo takve situacije mogu pokazati koje aktivnosti pojedincu odgovaraju i u čemu postiže dobre rezultate. Stručna praksa pruža još konkretniju proveru. Nekoliko nedelja provedenih u kompaniji može dati jasniju sliku o određenom poslu nego veliki broj opštih opisa profesije. Zato praktično iskustvo tokom studiranja ima vrednost čak i kada pokaže da određena karijera nije pravi izbor.
Prvi posao ne određuje celu karijeru
Završetak fakulteta često stvara pritisak da prvi posao mora savršeno odgovarati obrazovanju i dugoročnim ambicijama. Međutim, početna pozicija može predstavljati samo prvu etapu profesionalnog razvoja. Asistent na projektu može vremenom postati projektni menadžer. Početna pozicija u prodaji može voditi ka upravljanju ključnim klijentima ili razvoju poslovanja. Iskustvo u marketingu može otvoriti put ka analitici, upravljanju proizvodom ili strateškom planiranju. Upravo zato prenosive veštine imaju veliku vrednost. Organizacija, komunikacija, rešavanje problema, analiza informacija i upravljanje vremenom mogu se koristiti bez obzira na promenu pozicije ili industrije.
Pre upisa je korisno pogledati više od naziva fakulteta i nekoliko najpoznatijih predmeta. Struktura celog programa daje mnogo jasniju sliku o tome koliko je obrazovanje široko ili usko usmereno.
Posebno treba proveriti da li program omogućava razvoj različitih kompetencija. Korisna pitanja uključuju:
- Da li postoje praktični i timski projekti?
- Da li program povezuje više poslovnih oblasti?
- Postoje li mogućnosti za stručnu praksu?
- Da li studenti rešavaju konkretne poslovne probleme?
- U kojim oblastima diplomci mogu da nastave profesionalni razvoj?
Odgovori mogu pomoći u proceni koliko će stečeno znanje biti primenljivo ako se profesionalna interesovanja kasnije promene.
Diploma je početna osnova a ne završetak učenja
Promene na tržištu rada znače da znanje stečeno na početku karijere neće biti dovoljno za narednih nekoliko decenija. Novi alati, načini poslovanja i profesije zahtevaju kontinuirano usavršavanje. Zbog toga kvalitetno fakultetsko obrazovanje treba da razvije i sposobnost samostalnog učenja. Student koji ume da pronađe relevantne informacije, proceni ih i primeni na novi problem lakše može da prati promene u svojoj profesiji. To je posebno važno u poslovnim oblastima u kojima se tehnologija sve intenzivnije koristi. Menadžersko obrazovanje može dati osnovu, dok se konkretni alati i specijalizovana znanja kasnije nadograđuju kroz praksu, dodatne programe i profesionalno iskustvo.
Buduća karijera ne mora da bude prava linija od fakulteta do jedne unapred određene pozicije. Promena interesovanja, prelazak u drugu industriju ili razvoj nove specijalizacije postali su uobičajen deo profesionalnog života. Zato prilikom izbora studija ima smisla razmišljati dugoročnije. Program koji razvija široko primenljiva znanja može pružiti veću slobodu kada se pojave nove profesionalne prilike. Najvažnije nije unapred predvideti svaku buduću odluku. Mnogo je korisnije izgraditi obrazovnu osnovu koja omogućava da se različite odluke donesu kada za njih dođe vreme.
