Cilj je da se razmene iskustva, predstave modeli uspešnih transplantacionih sistema i otvori dijalog o neophodnim reformama u Srbiji, gde oko 1.800 pacijenata čeka na transplantaciju, od kojih i 40 dece na hroničnom programu hemodijalize.
Uprkos blagom poboljšanju poslednjih godinu dana, prosečan broj urađenih transplantacija u prethodnih pet godina iznosi samo 17 godišnje. Ovim tempom, potrebno je nekoliko decenija da bi svi pacijenti koji se trenutno nalaze na listi čekanja bili transplantirani.
Jedna od ključnih poruka sa otvaranja konferencije je neophodnost hitne izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa, čiji je član 23 još pre više od četiri godine proglašen neustavnim. Novi zakon mora omogućiti građanima da na jasan, lak i pristupačan način izraze svoju volju u vezi sa doniranjem organa i zato je potrebna hitna zakonska reforma, institucionalna podrška i ozbiljna javna kampanja, kako bi se spasilo što više života i vratilo poverenje u transplantacioni sistem u Srbiji – istaknuto je.
„U periodu od 1. januara do 1. juna 2025. godine u Republici Srbiji realizovano je devet donora. U tom vremenskom okviru obavljeno je ukupno 24 kadaveričnih transplantacija organa i 16 transplantacija rožnjača. Transplantirano je sedam srca, pet jetri i dvanaest bubrega. Nažalost, u deset slučajeva porodice nisu dale saglasnost za donaciju organa preminulih članova. Ukupan broj transplantiranih pacijenata u ovom periodu iznosi 40“, izjavila je dr Ružica Jovanović, direktorka Uprave za biomedicinu.
Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost, smatra da pitanje transplantacije organa nije samo medicinsko, već i duboko ljudsko i pravno pitanje koje se tiče ravnopravnosti i dostojanstva svih građana. „Nedostatak važećeg pravnog okvira dovodi do toga da pacijenti na listama čekanja trpe ozbiljne posledice, osećajući se zapostavljeno i diskriminisano, a mnogi od njih i ne dočekaju transplantaciju. Neophodno je da se ovo pitanje što pre pravno reguliše, a posebnu pažnju potrebno je posvetiti ravnopravnom pristupu transplantaciji za sve pacijente, uključujući i one iz osetljivih i marginalizovanih grupa“, izjavila je Janković.
U Sloveniji je sistem donacije i transplantacije organa među najuspešnijima u Evropi, a po broju transplantacija srca na milion stanovnika,su među najboljima u svetu. dr sc. Andrej Gadžijev, direktor organizacije Slovenija Transplant ističe da je temelj za obezbeđivanje lečenja uspešan, transparentan i dobro organizovan sistem donacije organa. „U Sloveniji imamo visoku podršku i poverenje javnosti, kao i veoma uspešan program donacije organa nakon moždane smrti. Poslednjih godina, osam od deset anketiranih porodica daje saglasnost za donaciju. Od sada je odgovornost medicinskog i zdravstvenog osoblja, kao i nadležnih institucija, da obezbede da se svi postupci koji vode do donacije sprovode u praksi. Danas je već nedostojanstveno i neprihvatljivo da pacijenti u Srbiji nemaju bolji pristup lečenju transplantacijom. Odgovorne i nadležne institucije trebalo bi da preduzmu hitne mere za bolju budućnost svojih pacijenata koji čekaju na ovu vrstu lečenja.“
Protonamesnik Dragan Popović, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, navodi da se Pravoslavna crkva prema transplantacijama organa odnosi sa puno podrške i uvažavanja, baš kao i prema svakoj medicinskoj delatnosti koja doprinosi čovekovom zdravlju i njegovoj borbi za produžetak biološkog života. „Sa stanovišta hrišćanske etike one predstavljaju dobru i ispravnu praksu. Isto se odnosi i na čin donatorstva motivisanog ljubavlju i altruizmom, pod uslovom da je isti slobodan od svakog oblika prinude, obmane, trgovine i svakog drugog utilitarističkog pristupa donatorstvu u cilju nabavke organa za presađivanje. Svesna težine koju njena reč ima u javnom mnjenju, kao i činjenice da su transplantacije za mnoge jedini izlaz, Crkva ne zatvara oči pred ovom problematikom, već poziva na dijalog sve relevantne činioce, kako bi se zajedničkim snagama došlo do određenog konsenzusa u rešavanju problema.“
Iz organizacije Donorstvo je herojstvo ističu da je ideja ove dvodnevne konferencije da se predstave primeri dobre prakse iz Evrope, ali i da se stvori sinergija između lekara, pacijenata, verskih zajednica, medija i donosioca odluka, kako bi se zajednički ojačao glas i uticaj svih ključnih aktera u društvu: „Već nekoliko godina, naš osnovni cilj je korekcija spornog člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji već četiri godine čeka da bude izmenjen. Promene su neophodne, jer u postojećem sistemu ne postoji mogućnost da građani jasno izraze svoju volju ako žele da potencijalno budu donori. Takav model dovodi do dodatne traumatizacije porodice, kojoj se u najtežem mogućem trenutku postavlja zahtev da donese veliku i emotivno tešku odluku o doniranju. U krajnjoj liniji, jasna izjava preminule osobe – bilo da je za ili protiv doniranja – sigurno olakšava čitav proces. Porodica tada ima jasan oslonac i ne mora sama da preuzima tu odgovornost.“
