izvor
Šta je pre više od godinu dana izazvalo paniku građana na martovskom protestu u Beogradu, i dalje nije poznato. Sada grupa nevladinih organizacija zahteva da to utvrdi misija Ujedinjenih nacija, jer su zabrinuti u kom pravcu teče istraga pred domaćim pravosudnim organima.
14 organizacija civilnog društva zahteva da država Srbija pozove misiju Ujedinjenih nacija, kako bi utvrdili činjenice o incidentima na protestu 15. marta prošle godine. Navode da su zabrinuti zbog smera u kom se kreću istražne radnje u tom predmetu, koji je nedavno preuzelo Više tužilaštvo u Beogradu.
„S obzirom na to da je domaće pravosuđe podleglo političkom pritisku i pretvorilo istragu u politički progon žrtava i onih koji su im pružili podršku, UN misija je jedini preostali garant koji može nepristrasno utvrditi punu istinu o zvučnom udaru na hiljade građana Srbije“, navodi se u delu saopštenja nevladinih organizacija.
Još iz ove rubrike
Da je komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, već ranije izneo predlog da se formira nezavisna misija koja bi utvrdila šta se tačno dogodilo na protestu 15. marta, podsećaju nevladine organizacije. Navode da vlasti u Srbiji na taj predlog nisu reagovale, iako se komesar prilikom posete Beogradu i sam osvrnuo na taj događaj.
„On je u izjavi nakon završene posete jasno istakao da postoji spremnost Ujedinjenih nacija da se uputi misija za utvrđivanje činjenica (‘Fact finding mission’) ukoliko to Republika Srbija bude želela. Dakle, i Ujedinjene nacije su ponudile mehanizam koji bi mogao da pomogne da dođemo do odgovora šta se zapravo dogodilo“, naveo je Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Šta se zapravo desilo, godinu i po dana kasnije pitaju se i građani koji su na protestu osetili tegobe, a tim povodom su saslušani u Prvom tužilaštvu koje je do nedavno vodilo slučaj.
„Tako da je trenutno sada više od 200 građana već saslušano u tužilaštvu, i prošlo je više od godinu, skoro godinu i po dana. Mi i dalje ne znamo šta je epilog, dok se sada, evo, ovo sve od petka nešto novo nije dogodilo, i sad odjednom preuzima Više javno tužilaštvo. Dakle, za nas, pravnički gledano, ovo je zaista nonsens, dakle gde mi ne možemo da predviđamo, koji su dalji koraci. Mi to zaista ne znamo“, izjavila je Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Više tužilaštvo u Beogradu je nedavno pokrenulo predistražni postupak, zbog sumnje da su studenti 15. marta simulirali upotrebu zvučnog topa. Slučaj je pokrenut nakon što su u zgradi Filozofskog fakulteta, pronašli zapisnik sa studentskog sastanka, gde se pominje „zvučni top“, a studenti su takve navode demantovali. Pored toga, tužilaštvo je saopštilo da je potrebno da se utvrdi ko je organizator lekarskih pregleda učesnika protesta, zbog kako su rekli, „navodnih posledica od ‘zvučnog topa’“.
„Građani su prijavljivali različite simptome, uključujući intenzivan strah i šok, tahikardiju, zujanje ušima, mučninu, napade panike, telesne povrede koje su zadobili u stampedu, uključujući i hematome, uganuća, iščašenja, frakture itd.“, rekao je Petar Vidosavljević, autor izveštaja o mladima Beogradskog centra za ljudska prava.
„Oni koji su se obraćali za pomoć i koji su zastupani, zaista ne treba da strahuju zbog toga što su tražili pravnu pomoć i zaštitu. Mislim, to je zaista nečuveno, uopšte da se čuje u narativima da ljudi koji su bili povređeni na ulici treba sada da se brinu zbog toga što su bili povređeni i da se možda nešto, tobože, saslušavaju“, dodaje Sonja Tošković.
Još iz ove rubrike
Šta je izazvalo stampedo i paniku građana na martovskom protestu, do danas nije zvanično utvrđeno. Nevladine organizacije podsećaju da su tim povodom reagovale međunarodne organizacije, uključujući i Evropski sud za ljudska prava. Srbiji je izdao privremenu meru i ukazao da bi Vlada trebalo da spreči bilo kakvu upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana, a srpske vlasti su negirale da je tog dana nešto bilo upotrebljeno.
