Mali je sinoć, gostujući na Televiziji Prva, podsetio na to da je država pripremila paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu usled epidemije koronavirusa, vredan 5,1 milijardu evra, što je polovina godišnjeg budžeta, uzimajući u obzir to da će kriza trajati tri meseca.
Naše javne finansije su stabilne, ekonomija je jaka i država želi da najveći teret krize preuzme na sebe, objasnio je on i precizirao da će između 60 i 65 odsto tih sredstava biti obezbeđeno iz budžeta i domaćeg tržišta hartija od vrednosti, a ostatak na međunarodnom finansijskom tržištu.
Prema njegovim rečima, obim programa pomoći koji je Srbija namenila za ekonomske mere pomoći privatnom sektoru ima retko koja zemlja, budući da on iznosi 11 odsto BDP-a.
Program mera ima dva cilja – da sačuvamo radna mesta i pomognemo onima koji su najviše pogođeni, a to je privatni sektor, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i da se masovnim programom pomoći pomogne privedi da sa što manje problema i što bezbolnije prođe krizu, objasnio je Mali.
Cilj programa mera, kako je naveo, jeste da nakon krize ostanu netaknuti proizvodni kapaciteti, da se ne zatvaraju fabrike i da ljudi ne ostanu bez posla, kao i da u što kraćem periodu preduzeća dođu do nivoa proizvodnje koji su imali do samo pre mesec dana.
Ministar je precizirao da mere iz programa podrške privredi stupaju na snagu od 15. marta i odnose se na tri meseca, i istovremeno najavio mogućnost sektorske podrške pojedinim privrednim granama koje mogu da budu i dodatno pogođene krizom, ukoliko ona potraje.
On je istakao da su strane kompanije potvrdile da ostaju pri svojim poslovnim planovima u našoj zemlji, uz napomenu da je u budžetu Srbije u ovoj godini za podršku stranim kompanijama obezbeđeno približno 200 miliona evra.
Mali je rekao i da se nastavlja izgradnja auto-puteva u Srbiji i svih infrastrukturnih projekata iz programa „Srbija 2025“, uz ocenu da bi naša zemlja, po projekcijama, na kraju 2021. godine mogla da ostvari privredni rast veći od sedam odsto, o čemu je u petak razgovarao sa predstavnicima MMF-a.
Do kraja naredne godine imamo šansu da se vratimo na te visoke stope rasta, naveo je ministar i preneo da MMF nije imao primedbi na meru da se svakom punoletnom građaninu Srbije isplati po 100 evra.
On je naglasio da se neće izlaziti sa merama koje će ugroziti makroekonomsku stabilnost, i da država u ovom trenutku ovu krizu posmatra kao privremenu, sa mogućnošću da se produži.
Treći kvartal ove godine biće period oporavka, a u četvrtom kvartalu bi trebalo polako da usledi rast, ukazao je ministar i ponovio da država kroz program mera želi da omogući da se što pre vratimo na stope rasta od pre dve nedelje, kada su one iznosile šest odsto.
Mali je saopštio da je nakon predstavljanja druge mere, koja predviđa da država pokrije minimalac za svakog zaposlenog, a poslodavac ostalo, na posao vraćeno više hiljada radnika.
Prema njegovim rečima, ta mera podrazumeva da će država svakom radniku isplatiti približno 750 evra, odnosno nešto više od 90.000 dinara na ime minimalca za tri meseca.
Osim ovog, kako je objasnio, poslodavac trenutno nema obavezu da plaća kredite i finansijske lizinge, kao ni poreze i doprinose za zarade i akontaciju za porez na dobit za 2020. godinu.
Jedini uslov da poslodavac dobije podršku predviđenu ovom merom jeste da nije otpustio više od 10 odsto radnika, što će se proveravati kroz poresku prijavu, ukazao je Mali.
