izvor
Nakon perioda u kojem je inflacija u Srbiji usporavala, u narednim mesecima mogli bi da se pojave novi pritisci koji bi ponovo podigli cene, ocenjuje ekonomista Vasko Kelić. Kao ključne rizike izdvaja rast cena nafte na svetskom tržištu, geopolitičku neizvesnost, posledice suše i visokih temperatura na poljoprivredu, nizak vodostaj reka, ali i najavljeno povećanje cene električne energije od oktobra.
Kelić za Insajder navodi da međunarodni faktori predstavljaju najveću neizvesnost za kretanje inflacije u Srbiji. Podseća da sukob na Bliskom istoku i dalje utiče na tržište energenata, dok se cena barela nafte poslednjih dana kreće iznad 80 dolara, što može da se prelije i na domaće tržište.
Prema njegovim rečima, projekcije Međunarodnog monetarnog fonda iz aprila predviđale su prosečnu inflaciju od oko 5,2 odsto u Srbiji tokom ove godine, ali smatra da je realnije očekivati da će se taj nivo odnositi na međugodišnju inflaciju krajem godine.
On procenjuje da bi u drugoj polovini godine, posebno tokom poslednjeg kvartala, moglo da dođe do novih inflatornih pritisaka, između ostalog zbog efekta niske baze iz prošle godine, kada je važila mera ograničenja trgovačkih marži.
Kelić očekuje da će se rast cena najpre odraziti na hranu.
„Mislim da će na jesen cene hrane ponovo početi da rastu. Sigurno ćemo imati i određeni efekat uvozne inflacije zbog globalnih kretanja“, kaže on.
Ipak, ocenjuje da nema razloga za dramatične prognoze i da prosečna godišnja inflacija verovatno neće premašiti pet odsto, već će se kretati između tri i četiri procenta.
Istovremeno upozorava da godišnji prosek ne odražava uvek ono što građani osećaju u svakodnevnim troškovima.
„Krajem godine uvek je moguć novi cenovni udar. Zato godišnji prosek predstavlja statistički pokazatelj, ali ne govori nužno ono što će građani tada zaista osetiti“, navodi Kelić.
Govoreći o najavljenom povećanju cene električne energije, on smatra da će ono doprineti inflaciji, ali da neće biti njen glavni pokretač.
Još iz ove rubrike
Kako ističe, ostaje otvoreno pitanje da li će vlast biti spremna da sprovede poskupljenje u punom obimu ukoliko se na jesen održe izbori, pa ne isključuje mogućnost da eventualno povećanje prvo pogodi privredu.
Kelić smatra da će mogućnosti domaćih institucija za suzbijanje inflacije biti ograničene i da će presudan uticaj imati međunarodna kretanja. Dodaje da Narodna banka Srbije za sada nije pooštravala monetarnu politiku povećanjem referentne kamatne stope, jer očigledno ne procenjuje da predstoji snažniji inflatorni udar.
Prema njegovim rečima, dodatno povećanje kamatnih stopa moglo bi da uspori privredni rast, zbog čega centralna banka i dalje održava stabilan kurs dinara kao jedan od glavnih instrumenata ekonomske politike.
Zaključuje da su najcrnji globalni scenariji za sada izbegnuti, ali da rizici od novog rasta cena do kraja godine i dalje postoje, pre svega zbog spoljnog ekonomskog okruženja.
