Muzika, cveće i izloženo umetničo delo „Zvezda-cvet“ koje i krasi koricu zbirke lirskih zapisa dale su odličan šlagvort Ani Ranđić, prof. književnosti da nekoliko priča pročita i kratkim komentarima i duhovitim dosetkama ilustruje kako je rukopis ugledao svetlost dana. Šta sve čovek može da radi sa vremenom koje ističe u večnost i kako se lično pretvara u opšte istakao je autor pogovora Milan Gromović, književni kritičar i saradnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
U čačanskoj Gimnaziji, koju je nekada i sama pohađala, Ana Ranđić generacijama učenika prenosi svoju ljubav prema književnosti, a to je činila i tokom večeri podsećajući prisutne da smo u ovom svetu često razapeti između dva sata (tamnice vremena ili cvetnog pakla), jednog koji kasni i jednog koji žuri. Dvadeset i šest priča se odupire toj tamnici i one su sazdane od lirsko-epske supstance u kojima reči niču kao biljke iz korena, a potom kao što to biva sa cvetnim mehanizmom spiralno rastu ka suncu, odnosno i one teže najvišim vrednostima.
„Možemo jedino da uzrastamo u svetlosti, što znači da uzrastamo u ljubavi, u veri, u nadi i u dobroti. I kada god zaboravimo na to, mi svetlost gubimo ili kao što jedan pesnik kaže mi dušu gubimo sunce po sunce. Svaki put kada izneverimo sebe, izneverimo bližnjeg, mi gubimo po jedno sunce i idemo ka onom najširem otuđenju od Boga“, kazala je Ranđić.
Knjiga je oplemenjena radovima akademskog slikara Mlađana Branilovića, objavilo ju je Društvo za afirmaciju kulture „Presing“ i prema rečima autorke veći deo nje nastao je 2019. u prelomnom životnom momentu, kada je i napisala četrnaest priča koje su bile objavljene u časopisu Povelja. Ostale je pribeležila 2021. godine, dok je poslednju kratku priču „Susret“ napisala pre nekoliko meseci. Iako ona sadrži samo nekoliko rečenica ispostavilo se da su one bile ključne za objavljivanje zbirke i da se odlično nadovezuju na Nabokov citat koji otvara knjigu i glasi „svi smo mi gusenice anđela“.
O vrednosti štiva, intertekstualnosti, citatnosti koje govori o velikom Aninom poznavnju književnosti i njenom profesionalnom opredeljenju, ali i autobiografskom planu koji uzrasta ka opštem iskustvu, u kome se svaki čitalac može pronaći i otkriti još jedan nivo priče, govorio je Milan Gromović.
„U samom recepcijskom smislu knjiga je značajna, jer ima prostora za čitaoca i njegov domišljaj i to je ono što je posebno krasi. Sam mehanizam i čin rasta cveta je sproveden i u same kratke priče koje se granaju, tu nema lineranog toka, nema fabule, sižea, pa da radnja mora pomno da se prati da se ne bi nešto propustilo. Vi zapravo imate odlične pesničke slike složene u prozaide, pesme u prozi ili kratke priče“, između ostalog je kazao Gromović.
Veče je zaokruženo inspirativnim porukama iz zbirke „Cvetni mehanizam“ koje su bile ispisane na bukmarkerima koje je autorka darivala publici. Program je vodila bibliotekar Marina Belić, a poseban pečat večeri dao je muzički deo u kome je Aleksa Radovanović na akustičnoj gitari izveo nekoliko numera.
