Između desetina hiljada predmeta izuzetne lepote i značaja za čuvanje kulturnog nasleđa celog sveta nalaze se i četiri stare srpske knjige, tri rukopisne i jedna štampana. U zbirci od ukupno dvadesetak slovenskih starih knjiga ističe se poznato „Nikoljsko jevanđelje” (inventarni broj W. MS.147), napisano i bogato ilustrovano na pergamentu verovatno u skriptorijumu kralja Tvrtka krajem 14. veka, a koje je 1820. godine Vuk Stefanović Karadžić pronašao u manastiru Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Od 1864. godine „Nikoljsko jevanđelje” se nalazilo u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, da bi tokom evakuacije starih rukopisa, knjiga i povelja iz Narodne biblioteke na jug tokom Prvog svetskog rata nestalo pod nerazjašnjenim okolnostima. Nakon Drugog svetskog rata, 60. godina 20. veka, javnost je saznala da se ono nalazi u Biblioteci Čester Biti, zajedno sa drugim starim rukopisima. U ovoj zbirci su i knjige napisane srpskom recenzijom staroslovenskog jezika: „Srpsko četvorojevanđelje” na pergamentu ili velumu (iz 13. veka, W. MS.148), delimično sačuvan „Služabnik” (ili molitvenik) na pergamentu iz sredine 14. veka (W. MS.158), kao i „Praznični minej” (W. 149), jedna od najlepših ranih štampanih srpskih knjiga, čije je štampanje u Veneciji 1538. godine finansirao trgovac Božidar Vuković. Prema mišljenju stručnjaka, „Praznični minej” u Dablinu je najočuvaniji primerak štampan na pergamentu.
Upravo su ove knjige bile motiv da se dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” ponovo nađe u Dablinu, nakon prvog boravka 2022. godine tokom održavanja svetskog kongresa bibliotekara u ovom gradu, kada je prvi put imao priliku da u čitaonici Biblioteke „Čester Biti” pregleda „Nikoljsko jevanđelje”. Zahvaljujući obezbeđenoj stipendiji Evropske unije kroz program mobilnosti za stručnjake u kulturi (Culture Moves Europe), kao i projektu Ministarstva kulture Republike Srbije i sredstvima Biblioteke u Čačku, bilo je moguće finansirati put, boravak i istraživanje u Dablinu od 16. do 25. aprila 2024, koje je većim delom bilo posvećeno arhivskoj građi o nabavci ovih knjiga od strane Čester Bitija. Iako istraživanje nije okončano, na osnovu pregledane i fotografisane građe može se zaključiti da su ove knjige najverovatnije došle u posed Čester Bitija tokom dvadesetih godina 20. veka posredstvom, za sada još uvek nepoznatog prodavca, što potvrđuju zapisi iz sačuvane korespondencije slavista Džona Barnikota i Vladimira Mošina, odnosno Ričarda Hejsa, upravnika Nacionalne biblioteke Irske, kasnije bibliotekara „Čestera Bitija”. Zanimljivo je naglasiti da je Čester Biti ostavio zabeleženo sećanje na susret u Parizu sa Nikolom Pašićem, tadašnjim predsednikom Vlade, kome je pokazao „Praznični minej”, a koji je Pašić sa suzama u očima poljubio.
Istraživački boravak u Dablinu iskorišćen je da se pripremi zvanični zahtev za pozajmicu i izlaganje „Nikoljskog jevanđelja” u Srbiji kao i drugih srpskih knjiga iz Biblioteke „Čester Biti”, koji će u ime Gradske biblioteke Čačak uputiti dr Bogdan Trifunović. Ukoliko se ispune uslovi za izlaganje stare i retke građe, može se očekivati da će u drugoj polovini 2025. godine javnost u Srbiji imati priliku neposredno da vidi ove izuzetne spomenike srpskog kulturnog nasleđa, nakon 110 godina od njihovog nestanka. Ovo bi bio i način da se istaknu neobične kulturne veze Srbije i Irske, dve geografski udaljene evropske države.
