Statistika nalaže da se za poslednjih pola veka, na prostorima nekadašnje SFRJ, iz sela u gradove preselilo oko 8 miliona stanovnika, dok je za takav isti proces u Evropi bilo potrebno oko 120 do 150 godina. Međutim, situacija se drastično promenila od momenta izbijanja pandemije Covid-19, jer se veliki broj ljudi vratio u svoje rodne krajeve i podsetio nekadašnjeg boemskog načina uživanja.
Ukoliko razmatrate opciju da se preselite na selo i iskusite rustičan stil življenja, naredni redovi biće posvećeni upravo interpretaciji svih prednosti života na selu u odnosu na grad.
Selo nudi zdravije okruženje za život
Srbija se suočava sa različitim oblicima zagađenja životne sredine, počevši od vazduha, vode, pa sve do zemljišta. Istraživanja upućuju na to da su gradovi upravo te kontaminirane lokacije jer je u njima fokusirana celokupna teška industrija.
Jedan od glavnih zagađenja zemljišta jesu, dakle, teški metali, poput cinka, bakra, olova i žive, kao i onih koji dokazano izazivaju kancer, tj. hroma i kadijuma. Olovo se koristi u naftnoj industriji, proizvodnji akumulatora, keramike i boje, dok se živa koristi u mernim instrumentima i različitim aditivima. Primetno je da se ove materije oslobađaju putem aktivnog industrijskog procesa, te da se talože u otpadu iz fabrika i industrijskih postrojenja.
S tim u vezi, selo prioritizuje zemljište koje je kvalitetno i obradivo, te ovde gotovo da ne postoje opcije za postavljanje industrijskih postrojenja. Osim toga, kvalitet vazduha na selu je značajno veći nego u gradovima, jer su i procenat smoga i izduvnih gasova na mnogo manjem nivou nego što su u urbanim sredinama.
Sve što vam je potrebno da iskusite život na selu su odlučan stav i kofer u ruci – u redu, možda koja stvarčica više od kofera. Manji kombi je najpraktičniji za selidbe ovog tipa, te je samo potrebno da pronađete agenciju za selidbe i transport i izaberete lokaciju za svoj novi dom.
Selo kao sinonim za bolju i zdraviju ishrana
Ono što je većini asocijacija kada se pomene život na selu jeste bespogovorno bolja i zdravija hrana – sveže i neprskane namirnice su daleko bolja opcija od onih sa kojima inače raspolažete u velikim gradovima.
Da li ste znali da čovek putem ishrane unese u svoj organizam čak 90% štetnih materija, a kao glavni razlog za to se navodi loš kvalitet hrane?
To može da prouzrokuje mnoge zdravstvene probleme kao što su: astma, problemi sa digestivnim traktom i srcem.
Organska i kvalitetna hrana je daleko pristupačnija na selu nego u gradskim sredinama, a voće i povrće koje nabavljate u velikim supermarketima su znatno lošijeg kvaliteta nego oni koji se uzgajaju u sopstvenoj bašti.
Osim voća, povrća i žitarica, meso koje se konzumira na selu je zapravo kvalitetnije usled nekoliko faktora – životinje koje se uzgajaju ovde se hrane isključivo prirodnim putem, ne uzimaju nikakve antibiotike ili hormone za rast, a čuvaju se na sigurnoj distanci od industrijske zone.
Život na selu se može pohvaliti manjim troškovima života
Podaci nam sugerišu da život na selu snosi znatno manje troškove nego život u većem gradu, kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš. Naime, izgradnja stanova u Beogradu je dostigla rekordan broj, gde je samo tokom 2020. godine je izgrađeno 25.360 stanova – međutim i njihova cena je takođe dostigla rekordno visoku cifru, te mnogi nemaju taj luksuz da kupe sopstvenu nekretninu.
Usled skorašnje povećane emigracije stanovnika u veće gradove, cene kuća i placeva su drastično opale, što ih čini pristupačnijim nego ikada. Uz to, skorašnja ekspanzija rada od kuće i mogućnost da proizvodite sami većinsku hranu čini život na selu primamljivom opcijom, jer ćete značajno uštedeti na hrani.
Bilo da razmišljate da osnujete porodicu ili da započnete bračni život, na selu ćete pronaći znatno povoljnije nekretnine nego u gradu. Oni su i bolja opcija za podizanje dece, jer će vaši mališani imati priliku da odrastaju rasterećeni, u mirnom i prijatnom kraju. Poznato nam je da roditeljstvo nije samo bajka, ali u odgovarajućem okruženju može postati idila.
Ministarstva neretko pokreću i konkurse za dodelu praznih kuća mladima kako bi obnovile život na selu i ujedno pomogle mladim bračnim parovima da se lakše situiraju.
Prema rečima mnogih, savremeni čovek je prihvatio anksioznost i stres, koji dolaze sa vođenjem urbanog načina života, kao sasvim uobičajnu pojavu – prihvatili smo da budemo nesrećno srećni. Međutim, to zaista ne mora da bude konačan ishod, jer se čovek uvek može vratiti prirodnijem tempu života, i to preseljenjem na selo.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo vam pružili dovoljno relevantnih informacija da vas podstaknemo da se i sami odvažite i iskusite istinski boemski način uživanja u životu.
