Jedna unca srebra je početkom milenijuma koštala oko 4 dolara, dok danas vredi 27 dolara. To znači da bi neko ko je tada uložio 1.000 evra, danas imao čak 5.750 evra više. Analitičari ovom plemenitom metalu predviđaju svetlu budućnost, iako je za sada mnogo manje zastupljen u investiranju od zlata.
Upravo zbog pristupačnije cene u odnosu na zlato koje je premašilo 2.400 dolara za uncu, procenjuje se da će srebro sve više biti atraktivno za ulaganje. Prema rečima ekonomskog analitičara i poslovnog savetnika Zorana Pavlovića, osim toga, srebro je sve rasprostranjenije u industrijskoj proizvodnji što će dodatno podići tražnju za ovim metalom.
„Zelena revolucija“ diže tražnju za srebrom
„Srebro je sve značajnije u industrijskoj poizvodnji, koristi se u mnoštvu modernih proizvoda. Gotovo svi električni proizvodi, poput pametnih telefona ili kompjutera, sadrže srebro”, smatra Pavlović i dodaje da se može očekivati dalji rast cene srebra u narednim godinama, u skladu sa sve većom potrebom savremenih tehnologija za ovom sirovinom.
Takođe, solarni paneli, baterije električnih automobila i mnogi drugi proizvodi u ’zelenoj revoluciji’ sadrže ovaj plemeniti metal. Sve ovo ukazuje da će industrijska tražnja za srebrom biti sve veća u narednim godinama.
Kako Pavlović kaže, mnogo niža cena je važan faktor koji će uticati da se srebro progura napred i privuče više investitora.
„Naime, cena zlata je poslednjih godina postala izuzetno visoka i mnogima nedostupna, pa je sve više onih koji se odlučuju da investiraju u srebro zbog njegove veće pristupačnosti. Isti principi koji važe za zlato kada je ulaganje u pitanju, važe i za srebro. U ovim periodima visoke inflacije i geopolitičke nesigurnosti, plemeniti metali su čuvari vrednosti. Tako da svi oni koji bi želeli da osiguraju svoju imovinu i ulože u plemenite metale, ali nemaju dovoljno sredstava za kupovinu zlata, okreću se srebru koje je takođe berzanski proizvod”, kaže naš sagovornik i podvlači da je velika šansa da cena srebra ove godine nastavi da raste.
Najtraženije srebrne unce i poluge od kilograma
Georgi Hristov iz kompanije Tavex Zlato & Srebro Srbija potvrđuje da u poslednje vreme jača tražnja i za srebrom koje postaje sve atraktivnija investitorima.
„Primetili smo da se investitori u srebro dele na dve grupe – one koji kupuju nekoliko unci i one koji kupuju kilograme. Gotovo da ne postoji neka sredina, ali primetno je da sve više njih uviđa da je srebro dobra opcija za investiranje. Preporuka je da ulagači mogu barem 10 odsto svog portfolija da prebace u srebro. I za ovaj plemeniti metal je pravilo da se ulaže na duži rok. Dok je kod zlata taj period pet godina, kod srebra je 6-7 godina i duže.”
Kako naš sagovornik kaže, tražnja za srebom prvo je industrijska, jer se oko 50 odsto sveg srebra koristi u industrijske svrhe, dok se preostalih, po 25 procenata srebra, koristi u investicione svrhe i na nakit. Zbog industrijske primene srebra, ono ima obavezni PDV za razliku od investicionog zlata koje je u Evropskoj uniji i u Srbiji oslobođeno od PDV-a.
„Cena srebra jako povezana sa performansama industrijske proizvodnje, kada je privreda jaka i dosta se proizvodi, cena srebra skače. Ovakva dinamika dovodi do velikih oscilacija u ceni srebra. Na primer, tokom pandemije korone, pala je proizvodnja na svetskom nivou i u martu 2020. je cena jedne unce srebra iznosila oko 15 dolara, dok je već u martu 2021. cena iznosila čak 26 dolara, što je skok cene od čak 70 procenata za samo godinu dana”, kaže Hristov i dodaje da uprkos tradicionalno većem interesovanju za ulaganje u investicoiono zlato, srebro kao investicija postaje sve popularnije zbog svoje pristupačne cene pa je dostupno i onima sa manjim budžetima.
Hristov napominje da bi ulagači terbalo da paze kakve proizvode kupuju, iz koje su livnice i koliko su likvidni. Najlikvidniji srebrni proizvodi u Srbiji su, kako tvrdi, Bečka Filharmonija od 1 unca i srebrna poluga Valcambi od 1kg, za koju livnica izdaje dodatni sertifikat i koji treba čuvati.
„Po trenutnim tržišnim cenama jedna unca srebra košta oko 27 dolara. Ova cifra omogućava praktično svakom budžetu da se oproba u ovoj formi štednje”, zaključuje Hristov.
Još pola miliona tona srebra čeka da bude iskopano
Srebro je, kao i zlato, ograničeni prirodni resurs za koje se predviđa da ga u prirodi ima za još oko pola miliona tona.
„Procenjuje se da više od 1.74 miliona tona srebra izvađeno iz zemlje do sad, i da je u rezervama, tj. u mineralnim nalazištima, ostalo oko 560.000 tona srebra. To znači da bi trenutnim tempom rudarenja čovečanstvo iskopalo sve rezerve srebra za samo 20 godina. Ali, ovo bi podrazumevalo da ne nađemo nova nalazišta i da se nastavi istim tempom. Svakako, ova oskudnost, iako je manja nego oskudnost zlata, takođe jako bitan faktor u trenutnoj, a i u budućoj ceni srebra”, smatra Hristov.
