Radna grupa za Poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) izrazila je zabrinutost zbog kontinuirane netransparentnosti u oblasti izvoza naoružanja i vojne opreme, posebno kada je reč o plasmanu u regione sa dokumentovanim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.
U saopštenju se navodi da transparentnost u ovoj oblasti nije samo zakonska obaveza, već i ključni preduslov za očuvanje poverenja i stabilne saradnje u Evropi i regionu Zapadnog Balkana. Ipak, kako se ističe, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ne podnosi redovno godišnje izveštaje o izvozu i uvozu naoružanja i robe dvostruke namene, niti su ti dokumenti javno dostupni od 2022. godine, uprkos zakonskoj obavezi njihovog objavljivanja.
Dodatnu zabrinutost izazivaju navodi o kršenju moratorijuma na izvoz naoružanja, uvedenog 23. juna 2025. godine. Prema oceni Radne grupe, medijski izveštaji ukazuju da se izvoz i dalje odvija selektivno, preko privilegovanih privatnih aktera, čime se narušava kredibilitet sistema kontrole i otvara prostor za potencijalne zloupotrebe.
U kontekstu aktuelnih međunarodnih sukoba i globalne energetske krize, Radna grupa ukazuje na potrebu jasnog i doslednog spoljnopolitičkog nastupa Srbije. Posebno se naglašava da bi Srbija trebalo da osudi oružane agresije, zalaže se za poštovanje teritorijalnog integriteta država članica UN i zaštitu civilnog stanovništva u konfliktima.
Iako Srbija formalno vodi politiku balansiranih odnosa, u praksi se, kako se navodi, intenzivira saradnja sa Izraelom, uključujući značajan rast izvoza naoružanja u periodu od 2023. do 2026. godine. Takav nesklad između deklarativne i faktičke politike, ocenjuje Radna grupa, dodatno komplikuje međunarodnu poziciju zemlje.
Kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Srbija je tokom 2025. godine dostigla 67 odsto usklađenosti, što predstavlja izvestan napredak. Ipak, to je i dalje najniži nivo među državama kandidatima, izuzev Turske. Takođe se ukazuje da se deo tog rezultata postiže retroaktivnim usaglašavanjem, umesto doslednim vođenjem politike, što dugoročno opterećuje odnose sa Evropskom unijom.
Radna grupa podseća da je u prvoj polovini 2025. godine usklađenost iznosila 52 odsto, uz izostanak podrške većini deklaracija koje se odnose na Rusiju, Kinu i Iran.
Na osnovu iznetih nalaza, Radna grupa pozvala je nadležne institucije da obezbede punu transparentnost u trgovini naoružanjem, preporučila jasnije spoljnopolitičko pozicioniranje u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama iz evropskih integracija, kao i predvidljivo i kontinuirano usaglašavanje sa politikom EU, bez retroaktivnog pristupanja.
Kako se navodi, Radna grupa će nastaviti da prati razvoj ovih procesa.
