izvor
Na početku predizborne kampanje, Radio-televizija Srbije podsetila je da pravila o praćenju kampanje i predstavljanju kandidata određuje Zakon o javnim medijskim servisima u kojem se navodi da RTS u okviru informativnih i propagandnih termina ravnopravno prezentuje izborne programe, a termine emitovanja i dužinu utvrđuju glavni urednici, piše na sajtu javnog servisa.
Urednik RTS portala, Zoran Stanojević, rekao da će, što se tiče debatnih i drugih političkih emisija, kandidate zvati shodno njihovom „izbornom potencijalu“, a da će urednici o tome odlučivati na osnovu relevantnih istraživanja javnog mnjenja, „kako se i inače radi svuda u svetu“.
Prema Zakonu, praćenje izborne kampanje RTS-a zasniva se i na principima nezavisnosti, ravnopravnosti i pravičnosti, uravnoteženosti i nepristrasnosti. Izveštaji će, takođe, biti zasnovani na načelu zaštite javnog interesa i jednako dostupni svim etničkim zajednicama, navodi se na sajtu javnog servisa.
Kvantitativna analiza Biroa za društvena istraživanja – BIRODI o video zastupljenosti izbornih aktera, koja obuhvata sadržaje duže od 30 sekundi, pokazuje da je od 11. do 13. septembra, na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, najviše medijskog prostora je zauzeo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
RTS 1 nije posvetio nimalo vremena Studentskoj listi u tom periodu, dok je Vučić dobio 178 sekundi, a SNS 14.
U odeljku sajta RTS-a „Izbori 2026“ nema nijedne zasebne vesti o Studentskoj listi, dok postoje dve o SNS-u i jedna o SPS-u. U okviru segmenta „Predizborne aktivnosti“, Studentska lista se pominje jedanput.
„RTS uvek promoviše vlast“
„Radio-televizija Srbije još uvek nije shvatila kako treba da se ponaša medijska kuća koja ima status javnog medijskog servisa i ni danas ne opravdava u potpunosti taj status. To se pogotovo vidi u informativnom programu i vidi se najviše u periodima pred izbore, kada se previše vremena i pažnje posvećuje nosiocima javnih funkcija u tom momentu i ljudima koji su trenutno etablirani u vlasti“, za Mašinu kaže univerzitetski profesor u penziji, Rade Veljanovski.
Prema njegovim rečima, isto se dešava i sada.
„Nije čudo što se svi ostali marginalizuju i ne dobijaju ni približno toliko vremena, jer to je ono što RTS radi već godinama, mogli bismo da kažemo i decenijama. RTS je uvek je na strani vlasti, uvek promoviše vlast, a to je ono što nikako ne bi trebalo da radi“, smatra Veljanovski.
Naš sagovornik ne očekuje da se to promeni u toku ovih izbora i misli da će RTS nastaviti sa istom praksom i više nego ranije.
„To je protiv svih standarda demokratskog sveta, protiv zakona i protiv novinarskih kodeksa“, zaključuje Veljanovski.
Nastavak dominacije jednog aktera
Da nema mnoo prostora za dvoumljenje o tome da li je javni servis ispunio svoju zakonsku obavezu uravnoteženosti i objektivnosti smatra i Ana Martinoli, teoretičarka medija i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Svoj stav ona potkrepljuje već urađenim monitoringom koji je uključivao i RTS.
„Monitoring CRTE je pokazao da je 96 odsto vremena posvećenog političkim akterima u Dnevniku 2 pripalo vladajućoj većini, sa predsednikom Vučićem kao najzastupljenijom figurom koji je sam zauzeo polovinu tog vremena, dok je pozitivno izveštavanje o njemu bilo čak 11 puta duže nego 2022. godine, što nam govori da nije reč o pojedinačnim propustima nego o sistemskom obrascu. Isti obrazac potvrđuje i mikro-nivo: kada se o studentskom protestu u Kragujevcu izveštava duplo kraće nego o skupu SNS-a istog dana u Sremskoj Mitrovici, onda je jasno da problem nije samo u minutima, već u hijerarhiji vrednosti vesti“, kaže Martinoli za Mašinu.
Ovakav obrazac, smatra naša sagovornica, nije formiran sa pojavom studentskog pokreta, već se duže od decenije primenjuje i na rad opozicionih stranaka. Ona podseća da nalaz CRTE pokazuje da je predsedniku bilo posvećeno petnaest puta više vremena nego celokupnoj opoziciji što ne opisuje samo puku neravnotežu u minutima, već stvarnu asimetriju u tome koliko birač uopšte ima priliku da čuje suprotstavljene argumente pre nego što donese odluku.
„Mi u slučaju RTS-a, zapravo, imamo višegodišnje kršenje Zakona o javnim medijskim servisima, koje sada eskalira. Ovo kršenje zakona je dodatno teže jer se ova medijska institucija finansira iz takse koju građani plaćaju preko računa za struju – što znači da isti birači čije je pravo na uravnoteženo informisanje ugroženo, ujedno i plaćaju za uslugu koja im to pravo ne obezbeđuje“, smatra Martinoli.
Kada je u pitanju nastavak kampanje i izveštavanja, Martinoli očekuje nastavak kvantitativne dominacije jednog aktera jer nema indikacija da bi se taj obrazac promenio upravo u periodu kada je politički najznačajniji. Ona podseća da je RTS na svom portalu najavio da će kampanju pratiti „u skladu sa materijalnim i tehničkim mogućnostima“ i birati učesnike debata „shodno njihovom izbornom potencijalu“, na osnovu „relevantnih istraživanja javnog mnjenja“. Međutim, kako kaže:
„Nije precizirano koja su to istraživanja i po kom metodu, tako da ovako formulisano obećanje ostavlja RTS-u punu diskreciju da nastavi postojeću praksu pod birokratskom, formalno neutralnom terminologijom“.
Kao dodatni problem Martinoli ističe odsustvo funkcionalnog nadzora tokom čitave kampanje.
„Savet REM-a nije uspeo da izabere predsednika ni nakon tri pokušaja, kampanja je zvanično počela, a Savet još nije održao ni preliminarni sastanak o monitoringu, iako su postojale najave da će se monitoring raditi“, zaključuje Martinoli.
Monitoring medija
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) započelo je monitoring sadržaja u elektronskim medijima u predizbornoj kampanji 10. septembra. Ipak, na eventualne uočene nepravilnosti, to telo ne može da donosi nikakve odluke iz svoje nadležnosti dok se ne izabere predsednik, odnosno zamenik predsednika ili predsednica Saveta REM-a, o čemu smo pisali na Mašini.
Tokom predizborne kampanje pratiće se RTS, RTV, Pink, Prva, B92, Happy, N1, Nova S i K1.
Član Saveta REM-a i advokat Rodoljub Šabić za Mašinu je ranije rekao da Savet do sada nije imao sastanak posvećen monitoringu predizborne kampanje, te da nije bilo rasprave na više važnih pitanja.
„Zašto nema, na primer, Informera? Zašto nema Kurira? Po kojim kriterijumima se to zasniva?“, pita Šabić.
Monitoring sprovodi i Biro za društvena istraživanja – BIRODI, na stalnom uzorku centralnih informativnih i političkih emisija televizija RTS 1, Pink, Prva, Happy, B92 i N1. BIRODI će nalaze dostavljati nezavisnim i regulatornim telima u skladu sa njihovim zakonskim nadležnostima.
„Nefunkcionalnost Saveta REM-a ne suspenduje zakone niti oslobađa druge institucije obaveze da ih primenjuju. BIRODI će svojim monitoringom obezbediti činjenice potrebne za njihovo postupanje“, saopštili su iz BIRODI-ja.
