Martovsko nasilje, u kojem je, prema nekim procenama, učestvovalo između 50.000 i 70.000 ekstremnih Albanaca, pokrenuto je zbog, kako je utvrđeno, lažne vesti da su troje albanske dece, koja su se utopila u selu Čabra u Opštini Zubin Potok, u reku Ibar – naterali Srbi. Lažnom vešću u albanskim medijima – da su Srbi odgovorni za smrt trojice albanskih dečaka koji su se udavili u Ibru u selu Čabra u Opštini Zubin Potok – martovski pogrom počeo je na severu Kosova i Metohije. Povodom te, ispostaviće se, lažne vesti, demonstracije Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice pretvorile su se u nasilje i pokušaj da se uđe u severni, većinski srpski deo grada. Iz snajpera su ubijene dve osobe u severnoj Mitrovici – Jana Tučev i Borivoje Spasojević – posle čega se nasilje proširilo po celom Kosovu i Metohiji.
„Puca se sa svih strana, albanskim zastavama su hteli da uđu ovamo, pokušavaju napad na Kfor, napad na civile. Bilo je žrtava s naše strane, oni su bili naoružani i spremni. Oni su taj plan su kovali dugo. Počeli su posle da pale manastire, crkve, ruše ono, ostatak Srba što je stalo u Obiliću, Svinjaru, Gojbulji… Pokušali su da isteraju, neke jesu, neke nisu. Traume doživotne, narod doživeo. Spomenulo se, ne povratilo se“, rekao je jedan od stanovnika Kosovske Mitrovice za Insajder.
Prema podacima iz zvaničnog izveštaja misije Unmik iz aprila 2004. godine, u neredima je ubijeno 19 osoba – osam Srba, kao i 11 Albanaca, koji su poginuli u sukobima sa pripadnicima međunarodnih snaga, dok noviji nezvanični podaci govore da je stradalo 15 Albanaca i 12 Srba.
Povređeno je više od 1.000 ljudi, među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga.
Zapaljeno je ili teško oštećeno oko 1.000 kuća u vlasništvu Srba, deset škola u većinski srpskim sredinama, kao i domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.
Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbice.
U južnom delu Kosovske Mitrovice zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prvozvanog.
Za dva dana oskvrnavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogo drugih crkvenih relikvija.
Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana, a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.
Organizatori napada na Srbe nisu kažnjeni, a pojedinci koji su učestvovali u progonu osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.
Martovsko nasilje 2004. godine promenilo je mnogo toga, na samom Kosovu i Metohiji, ali i u pregovorima koji se još uvek vode između Beograda i Prištine. A o životu Srba koji žive sada južno i severno od Ibra, Insajder je prikazao u emisiji „I južno i severno od Ibra, daleko od Beograda“. Podsetimo, zbog napada na Srbe, širom Srbije protestovalo je više hiljada ljudi. Zapaljene su džamije u Nišu i Beogradu. Protestnu šetnju do Hrama Svetog Save predvodili su tadašnji premijer Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su stigli funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su bili „užasnuti nasiljem koje se desilo“ i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. Kosovska vlada ubrzo je odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.
Nakon dvadeset jedne godine od martovskog nasilja, u svoje domove se nije vratila većina Srba i drugih ne-Albanaca. Neki su ostali na severu Kosova i Metohije, deo je u centralnoj Srbiji.
Prošlo je dvadeset jednu godinu od martovskog nasilja; Beograd i Priština pregovaraju. Uprkos prihvaćenim planovima i sporazumima koji su tokom proteklog perioda prihvaćeni, oni koji su marta 2004. godine ostali bez ičega, čekaju rešenje svog statusa i pravdu.
Minutom ćutanja i polaganjem venaca na spomenik „Beli anđeo“ danas je u kosovskoj Mitrovici odata počast svim stradalim Srbima u martovskom pogromu.
Vence su položili predstavnici Srpske liste i Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, koji su poručili da 17. mart i nasilje nad Srbima i dalje traje, ali da će naš narod ostati istrajan u nameri da ostane na ovim prostorima.
Potpredsednik Srpske liste Ivan Zaporožac rekao je da 17. mart za Srbe u AP Kosovo i Metohija i dalje traje, ali da su metode promenjene, prenosi Tv Most.
Venci su položeni i na mestu gde su u martovskom pogromu stradali i Borivoje Spasojević i Jana Tučev iz Kosovske Mitrovice.
Sin ubijenog Borivoja Spasojevića, Dragan Spasojević, istakao je da se zločini ne zaboravljaju i da još uvek postoji nada da će se krivci privesti pravdi.
U Hramu Svetog Save u Beogradu danas je služen pomen žrtvama martovskog pogroma. Pomen je služio vikarni episkop patrijarha Porfirija i Novobrdske eparhije Ilarion sa sveštenstvom hrama.
