izvor
Tokom marta 2026. godine zabeleženo je najmanje 186 verbalnih napada na kritički orijentisane novinare, medije i medijske radnike, što predstavlja najveći broj od kada se sprovodi mesečni monitoring, saopštila je Slavko Ćuruvija fondacija.
U diskreditaciji, kriminalizaciji i etiketiranju medija učestvovalo je najmanje 20 državnih i partijskih zvaničnika, među kojima su najaktivniji bili narodni poslanici Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Fondacija ukazuje da je trend kriminalizacije medija nastavljen i tokom marta, nakon što su još u februaru pojedini mediji optuživani da podstiču nasilje i čak pripremaju atentate. Takve optužbe plasirane su kroz koordinisane kampanje i više od 50 pojedinačnih napada.
Kao jedan od primera navodi se slučaj dnevnog lista „Danas“, koji je bio izložen intenzivnim napadima nakon objavljivanja teksta o obezbeđenju Miloša Vučevića. Ovaj medij optuživan je za vođenje kampanje, pozive na nasilje i čak pripremu atentata.
Tokom izborne kampanje i samog izbornog dana, kao i nakon izbora, kritički mediji i novinari optuživani su da izazivaju nerede, šire dezinformacije i podstiču nasilje, dok su istovremeno zabeleženi i fizički napadi na novinare.
Posebno se ističe da su gotovo dve trećine napada bile direktno usmerene na profesionalnu diskreditaciju medija i novinara, uz čestu upotrebu uvredljivih i dehumanizujućih kvalifikacija. Među najčešćim metama bili su N1, Nova S, „Danas“ i nedeljnik „Radar“, ali i novinarska udruženja UNS i NUNS.
Novinari su, kako se navodi, često označavani kao izdajnici, plaćenici ili „propagandno-teroristički“ akteri, uz niz uvreda i pokušaja njihove profesionalne i lične diskreditacije.
Najčešći povodi za napade bili su lokalni izbori, dnevno-politička dešavanja, protesti i pojedini medijski izveštaji, dok fondacija upozorava da ovakav trend dodatno doprinosi narušavanju poverenja u medije i produbljivanju društvenih podela.
U izveštaju se navodi da je monitoring obuhvatio period od 1. do 31. marta 2026. godine, a analizirani su sadržaji tabloida Informer, Alo i Republika, zvanični nalozi na društvenim mrežama i medijski nastupi javnih funkcionera, kao i skupštinska zasedanja. Fokus istraživanja bio je na verbalnim napadima predstavnika vlasti na kritičke novinare, s ciljem utvrđivanja njihove odgovornosti za kreiranje i sprovođenje kampanja protiv medija. Pod pojmom „napad“, kako se precizira, podrazumeva se svaki oblik pritiska, etiketiranja, diskreditacije, omalovažavanja i negativnog govora o novinarima i medijima.
