Iva Hromiš je majka desetogodišnjeg dečaka sa smetnjama u razvoju, dok Kristina Demeter Filipčev ima petnaestogodišnjeg sina sa invaliditetom. Obojica pohađaju redovnu školu, a prema njihovim navodima, Opština Bečej ne ispunjava zakonsku obavezu da im obezbedi redovan i prilagođen prevoz od kuće do škole.
Zbog toga dečaci godinama u školu odlaze zahvaljujući roditeljima, koji ih svakodnevno prevoze privatnim automobilima. Kristina Demeter Filipčev navodi da vozilo koje koriste nije prilagođeno potrebama njenog sina.
Majke traže da opština obezbedi adekvatan prevoz, ali i da im retroaktivno isplati troškove prevoza za prethodne tri godine. Taj zahtev je odbijen, zbog čega su odlučile da stupe u štrajk glađu.
„Suština nije u novcu. Mi smo bez tog novca živeli i do sada, finansijski smo pokrili te tri godine. Suština je odnos institucija prema osobama i deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Ovo nije naša prva borba. Kroz sve borbe za našu decu pokušavamo da poboljšamo njihov položaj u društvu i na lokalu i da oni budu vidljiviji i da se poštuju njihova prava“, kaže Iva Hromiš.
Opština Bečej im je za ovu godinu isplatila po 6.600 dinara mesečno, što odgovara procenjenoj ceni autobuske karte. Međutim, Kristina Demeter Filipčev ističe da novac ne rešava problem, jer u Bečeju ne postoji gradski prevoz.
Ona podseća da je Evropska unija pre nekoliko godina Centru za socijalni rad donirala kombi prilagođen prevozu osoba sa invaliditetom, ali da se to vozilo ne koristi za potrebe te populacije.
„Jedno vreme koristio se za prevoz svih stanovnika, a ne za prevoz osoba sa invaliditetom. Mi nemamo autobuse koji saobraćaju na teritoriji opštine, a još manje one koji bi vozili decu sa invaliditetom od kuće do škole. Moj sin ima telesni invaliditet, ne može samostalno da sedi i potrebno mu je neurološko sedište“, kaže Demeter Filipčev.
Prema njihovim procenama, troškovi prevoza za prethodne tri godine iznose oko 200.000 dinara. O zahtevima je odlučivao predsednik opštine Vuk Radojević, koji je odbio i njihove žalbe, zbog čega najavljuju tužbu Upravnom sudu.
Predsednik opštine je, kako navode, juče u popodnevnim časovima, u pratnji medija, posetio dve majke i ponovio da zahtev za refundaciju troškova prevoza nije osnovan. Tom prilikom je, prema rečima Ive Hromiš, izneo podatak iz njenog privatnog života.
„Nisam želela da sa javnošću podelim da sam u drugom stanju, kako ne bih skretala pažnju. On je to zloupotrebio. Najmanje što jesam jeste neodgovorna. Za moje dete sa smetnjama u razvoju isključivo brinemo suprug i ja. On u školi provede dva do tri sata i moram u svakom trenutku da budem spremna da odem po njega“, kaže Iva Hromiš, koja je i opoziciona odbornica u Skupštini opštine Bečej.
Još iz ove rubrike
Ona smatra da je upravo to jedan od razloga zbog kojih nema volje da se njihovi zahtevi reše. Slično smatra i Kristina Demeter Filipčev, novinarka portala „Bečejski mozaik“, koja kritički izveštava o radu lokalnih vlasti.
„Tada mi je jedna zaposlena u Opštini Bečej rekla da bismo, kada bismo manje ‘lajali’, možda dobili stolicu. Očigledno su zakonska prava deteta povezana sa tim šta i kako njihovi roditelji rade“, navodi Demeter Filipčev.
Kristina Demeter Filipčev kaže da je rešena da nastavi štrajk glađu uprkos fizičkim tegobama, dok Iva Hromiš najavljuje da će ga najverovatnije prekinuti, ali da će ostati ispred zgrade opštine sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
