Cilj poziva je da se dodatno mobilišu i ohrabre prosvetari da uđu u obustavu, jer se, kako ističu organizatori, posle sličnih poziva ranije značajno povećavao broj škola koje ulaze u štrajk.
Predstavnici Asocijacije škola u štrajku, udruženja PULS osnovnih škola, PULS srednjih škola, Foruma beogradskih gimnazija, Foruma škola Banata i Pobunjenog univerziteta pozvali su sve prosvetne radnike, koji trenutno rade 30 ili 45 minuta, da totalno obustave nastavu rada od 24. do 28. februara.
Veći odziv na štrajk posle zajedničkog poziva
Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku objašnjava za Nova.rs da su ove organizacije sličan zajednički poziv uputili školama da se stupi u totalnu obustavu 13. i 14. februara.
„Tih dana je znatno veći broj škola ušao u totalnu obustavu nego što je do tada bio slučaj. Takođe, većina tih škola je ostala u obustavi i ove nedelje. Svaki dan se obustavi pridružuju nove škole, tako da verujem da će sledeće taj broj biti još znatno veći. Cilj tog poziva je da se ljudi ohrabre”, ističe Vinić.
I Katarina Šćepanović iz Foruma beogradskih gimnazija ocenjuje da je poziv upućen da bi se mobilisali ljudi koji do sada nisu bili u obustavi, posebno po unutrašnjosti.
„Ispostavilo se da kada se pošalje takav poziv na nivou cele zemlje da ljudi bolje odreaguju, da se ohrabre i oni koji nisu bili do sada u obustavi. Mi smo u beogradskim gimnazijama već petu nedelju u obustavu, ali nisu u svim školama prosvetni radnici na isti način organizovani. Imaju ljudi problema, pritisci su ogromni, i jedan ovakav poziv je vid ohrabrenja”, istiće Katarina Šćepanović.
Pomoć i solidarnost kolega
Podseća da u pojednim školama prosvetni radnici nemaju infrastrukturu i znanje sindikata kako da se organizuju u konkretnim situacijama, pa zato često kolege iz drugih škola dolaze da ih podrže i da im pomognu.
Naša sagovornica ističe da su se ključni reprezentativni sindikati raspali, izgubili su poverenje zaposlenih u prosveti i sada zaposleni, okupljeni u različitim neformalnim grupama, pokušavaju sami da se organizuju.
„Svako od nas pruža podršku kolegama na terenu kako može, jer mi nemamo druge mehanizme, pošto se zvanični sindikati prave mrtvi dok im je članstvo besno i na ulici traži pravdu”, objašnjava.
Veliki protest u utorak pred Ministarstvom prosvete
Kao vid dodatno ohrabrenja svim prosvetarima da iskažu svoje nezadovljstvo je i organizovanje velikog zajedničkog protesta najavljenog u Beogradu.
Aleksandar Vinić precizira da je protest planiran 25. februara od 15 do 19 časova ispred Ministarstva prosvete i da će na njemu biti prisutni zaposlenih iz sva četiri sektora prosvetnog sistema; predškolskog obrazovanja, osnovnih i srednjih škola, kao i sa univeziteta.
„Mi smo naše zahteve već istakli i sada ćemo ih potvrditi. Prvi je svakako ispunjenje svih zahteva studentskog protesta. Mi takođe tražimo garantovanje bezbednosti prosvetarima, ispunjavanje svega onoga na šta je vlast pristala još protokolom iz 2023. godine, izmene zakona kojima bi se i prosvetnim radnicima garantovalo pravo na obustavu”, objasnio je on.
Podsetio je da je jedan od zahteva prosvetara izmene diskriminatornih odredbi Posebnog kolektivnog ugovora u prosveti, čija se ocena ustavnosti traži i od nadležnih sudskih organa. U pitanju su odredbe koje su nedavno usvojili ministarstvo i reprezentativni sindikati, a koje propisuju da zaposleni u prosveti koji nisu članovi sindikata dobijaju samo manje jubilarne nagrade od onih koji su članovi.
„Nema škole u Srbiji koja normalno radi“
Govoreći o stanju u školama u Čačku, Aleksandar Vinić je istakao da je 80 odsto nastavnika u toj gradu u obustavi, a 21 od 25 škola ne radi.
„Očekujem još veći broj škola u obustavi od ponedeljka i nema sumnje da velika većina škola po Srbiji ne radi normalno”, zaključio je on.
Katarina Šćepanović veruje da čak 80 do 90 odsto škola u Srbiji ne radi normalno.
„Ministarstvo prosvete računa da škola radi, ako makar jedan čovek u njoj radi, što je nonsens. Ja konkretno ne znam školu u kojoj je normalna sitauacija, da se nastava normalno odvija, da i đaci i profesori dolaze redovno na nastavu. Čini se da nema škole u Srbiji koja normalno radi. Imate situaciju da nastavnici ne izglasaju obustavu ili časova od 30 minuta, ali su im se deca zaključala u školu i nastave nema. Jednostavno, gde nisu mogli profesori da se dogovore ili preseku, tu su deca presekla i blokirala školu”, ističe ona.
Naša sagovornica, koja je profesorka u Filološkoj gimnaziji, navodi da su sve beogradske gimnazije u obustavi rada uz manje ili veće probleme u jednoj ili dve, koji se rešavaju u hodu.
„To znači da je većina kolektiva u njima za obustavu. Postoji manji deo zaposlenih koji se izjasnio da radi i njima je to omogućeno. Međutim, pitanje je da li i kako oni drže nastavu, jer imamo maturante i treću godinu, koji uopšte ne dolaze, sami učenici su obustavili nastavu”, zaključuje naša sagovornica.
