izvor
Slavko Ćuruvija fondacija saopštila je da je u periodu od 1. do 31. jula 2026. godine zabeležila najmanje 106 verbalnih napada državnih zvaničnika, predstavnika vlasti i funkcionera Srpske napredne stranke na novinare i medije, ocenjujući da je, uprkos padu u odnosu na prethodne mesece, nastavljen kontinuitet pritisaka na medije koji kritički izveštavaju.
Kako se navodi, najčešći povodi za napade bili su nastavak postupka Višeg javnog tužilaštva u vezi sa navodnom upotrebom zvučnog oružja na protestu 15. marta 2025. godine, pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i najava izbora i objavljivanje istraživanja javnog mnjenja. Predstavnici vlasti, prema navodima Fondacije, optuživali su novinare da podstiču nasilje i građanski rat, uz sve češće tvrdnje da mediji nezakonito izveštavaju i pozive na njihovu krivičnu odgovornost.
Fondacija posebno ukazuje na izjavu postupajućeg tužioca Miodraga Markovića, koji je najavio procesuiranje više grupa lica, među kojima i onih koji su, kako je rekao, putem medija i društvenih mreža iznosili tvrdnje o upotrebi zvučnog oružja. U izveštaju se navodi i da je u okviru tog postupka pretresen stan i kancelarija vojnog analitičara Aleksandra Radića, da je protiv njega određen pritvor i raspisana poternica, kao i da je napustio Srbiju iz bezbednosnih razloga nakon objavljivanja snimaka njegovog praćenja.
Prema monitoringu Fondacije, najviše verbalnih napada zabeleženo je u izjavama narodnog poslanika SNS Nebojše Bakareca – 21, zatim predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika SNS Miloša Vučevića sa po 13, predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić sa 12, poslanika Vladimira Đukanovića sa osam i predsednika poslaničke grupe SNS Milenka Jovanova sa šest napada. U napadima su učestvovali i Više javno tužilaštvo u Beogradu, novosadski odbor SNS i još 19 javnih funkcionera.
Još iz ove rubrike
Najčešće mete bili su mediji N1, Nova i Danas, ali i Radar, Vreme, NIN, Autonomija, KRIK, Ozon Press i Insajder. U javnim nastupima korišćene su kvalifikacije poput „tajkunski“, „blokaderski“, „antisrpski“, „okupacioni“ mediji, kao i izrazi „fabrike zla“ i „trovačnice“, navodi Fondacija.
U izveštaju se navodi da su pojedini zvaničnici, povodom pretnji predsedniku Srbije, optuživali medije za stvaranje atmosfere nasilja, dok su drugi tvrdili da pojedini mediji posluju suprotno zakonima ili pozivali na sankcionisanje njihovog rada. Fondacija ističe da su tokom jula mediji optuživani i zbog izveštavanja o istraživanjima javnog mnjenja i kritikama najavljenih mera pomoći građanima.
Među pojedinačnim novinarima najčešće je, prema podacima Fondacije, bio na meti Dinko Gruhonjić, a verbalni napadi zabeleženi su i prema Jeleni Obućini, Igoru Mihaljeviću, Marku Vidojkoviću, Nenadu Kulačinu i drugim novinarima.
Fondacija je posebno evidentirala i najmanje devet napada na četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali oni nisu uračunati u ukupan broj jer se ne odnose na novinare. Takođe je zabeležen i mizogini komentar opozicionog poslanika Zdravka Ponoša o voditeljkama TV Prva, koji, kako se navodi, nije uključen u statistiku napada na novinare, ali predstavlja neprimeren govor javnog funkcionera.
Fondacija navodi da monitoring obuhvata verbalne napade državnih funkcionera na kritičke novinare i medije, a pod napadom podrazumeva svaki oblik pritiska, etiketiranja, diskreditacije, omalovažavanja i negativnog javnog govora o novinarima i redakcijama koje izveštavaju u javnom interesu.
