„Srbija je ekonomski snažno vezana za Evropsku uniju, koja učestvuje sa više od 60% u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni i predstavlja ubedljivo najveći izvor stranih investicija i razvojnog kapitala. Zbog toga bi eventualno smanjenje ili zamrzavanje evropskih fondova moglo izazvati ozbiljne posledice po privredni rast, investicije i životni standard građana.
U uslovima već postojećih energetskih šokova i globalne nestabilnosti, dodatno zaoštravanje ekonomskih odnosa sa Evropskom unijom moglo bi Srbiju uvesti u period usporenog rasta i novog talasa inflacije. Nadležne ekonomske institucije već upozoravaju da bi u narednom periodu moglo doći do usporavanja ekonomskog rasta, rasta cena i probijanja monetarnih targeta inflacije.
To u praksi znači da bi tokom 2026. godine građani mogli da se suoče sa znatno skupljim životom, dok bi mogućnosti za novo zapošljavanje postajale sve manje. Čak i u slučaju rasta plata ili nominalnog rasta BDP-a, realna kupovna moć stanovništva nastavila bi da pada, jer bi cene rasle brže od prihoda.
Manji priliv evropskog kapitala značio bi manje investicija, usporavanje infrastrukturnih projekata, pad privredne aktivnosti i dodatni rast ekonomske neizvesnosti. Istovremeno, svaki ozbiljniji poremećaj odnosa sa Evropskom unijom povećao bi rizik zemlje, poskupeo zaduživanje i dodatno oslabio poverenje investitora.
Zbog toga pitanje evropskih fondova više nije samo politička tema, već pitanje ekonomske stabilnosti i budućeg životnog standarda građana Srbije“, kaže Jovica Pejčić sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
