izvor
Surčin se menja iz dana u dan.
Od sredine 2023, kada je Srbija zvanično izabrana za domaćina specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027, na periferiji Beograda niče sajamski i rezidencijalni kompleks, nacionalni fudbalski stadion i prateća infrastruktura.
Dok izgradnja ide brzo, u senci ostaje ko sve radi na ovom državnom projektu.
CINS je mesecima pokušavao da zvaničnim putem dođe do spiska firmi uključenih u ovaj projekat, ali bez uspeha.
Zbog toga smo istraživali i do imena firmi dolazili kroz razgovor sa ljudima, direktnim kontaktiranjem kompanija, prikupljali sudsku i drugu dokumentaciju i napravili bazu sa preko 200 firmi za koje smo potvrdili da rade na jednom od najvažnijih državnih projekata kao izvođači, podizvođači ili dobavljači.
Među njima su i firme za koje javnost ranije nije znala da su angažovane za potrebe EXPO-a, a iza kojih stoje saradnici i srodnici ljudi iz kriminalnih krugova, kao i ljudi bliski vlasti.
CINS otkriva da su na tim poslovima firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog i člana zemunskog klana, osuđeni član grupe Pink Panter, kao i osoba osuđena za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice. Od projekta prihoduju i sestra Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, bliskog sinu predsednika Srbije i navijaču Partizana, kao i bivši vođa grupe Alkatraz osuđen za ubistvo Brisa Tatona. Na EXPO-u radi i potpredsednik UO FK Crvena zvezda, biznismen poznat po višemilionskim nabavkama vozila za Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
U nastavku čitajte o profilima ovih firmi, njihovim vlasnicima i vezama sa kriminalnim krugovima, a bazu svih firmi do kojih smo došli pretražite OVDE.
Makiš beton – firma sestre Ace Rošavog i osuđenog u slučaju Arkan
Firma Makiš beton osnovana je sredinom 2024. kao firma za proizvodnju betona. Bilo je to godinu dana nakon što je Srbija izabrana za domaćina EXPO-a. Prema finansijskim izvestajima, ova firma ubrzo je angažovana na velikim državnim projektima u prestonici, kao što su Beograd na vodi i EXPO.
Prihodi Makiš betona prošle godine su sedam puta uvećani u odnosu na 2024. Od 2,1 milijarde dinara priliva, 70% novca došlo je upravo od rada na EXPO-u.
Većinska vlasnica firme Makiš beton je Marijana Đerić Mandreš, za koju CINS otkriva da je sestra Aleksandara Vidojevića – navijača nekadašnje Partizanove grupe Janjičari poznate po incidentima, bliskog Srpskoj naprednoj stranci (SNS).
Na Fejsbuk profilu Đerić Mandreš nema javno dostupnih informacija o EXPO-u. Piše samo da je godinama zaposlena u Telekomu Srbija.
Pored vatrenog navijanja za Partizan, nju i njenog brata Aleksandra Vidojevića vezuju roditelji, ista adresa, kao i isprepleteni porodični i poslovni odnosi.
Naime, Vidojević je prijavljen na istoj adresi kao i njegova sestra i njen suprug. Reč je o stanu koji pripada ocu njenog supruga. Na toj adresi policija je tražila Vidojevića u februaru ove godine jer je izbegavao sud. Kako ga nisu zatekli u stanu, pozvali su njegovu sestru, koja im je rekla da joj je brat preneo da se javio sudu, a da je trenutno van zemlje.
Dodatno, u maju 2025. Vidojevićeva supruga Nada, preuzela je vlasništvo nad firmom Ozon clean, koju je do tada držao Nenad Mandreš, suprug njegove sestre Marijane.
Protiv Vidojevića trenutno se vodi postupak za nasilničko ponašanje, potvrdili su CINS-u iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Naime, zbog incidenta u noćnom klubu Komitet u Beton hali 2018 bio je u pritvoru, a zatim i sa desetoricom drugih optužen da je učestvovao u lomljenju inventara i prebijanju više osoba. Suđenje je više puta odlagano, a Vidojević se prema pisanju Radara nije pojavljivao na ročištima.
Protiv njega su se u Prekršajnom sudu u Beogradu vodila i dva saobraćajna prekršajna postupka, ali su oba zastarela.
Godinama unazad Vidojević se povezuje sa SNS-om. Tako je prema pisanju Nove, 2023. predvodio aktiviste i simpatizere SNS-a koji su prisustvovali predizbornoj konvenciji u Beogradskoj areni. Poznate su i fotografije Vidojevića sa Danilom Vučićem – na tribinama Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. i kasnije u beogradskom kafiću, gde su zajedno gledali utakmicu.
U postupku u kojem je optužen za mučenje i likvidaciju sedmorice ljudi u Ritopeku, trgovinu drogom i posedovanje arsenala oružja, Veljko Belivuk je imenovao Aleksandra Vidojevića kao ključnu sponu sa državnim vrhom, o čemu je pisao KRIK.
Drugi suvlasnik u firmi Makiš beton, sa 40 odsto udela, je Vujadin Krstić, preko svoje firme Mačva novogradnja. Krstić se povezuje sa slučajem ubistva Željka Ražnatovića Arkana u hotelu Interkontinental početkom 2000. godine.
Naime, nakon što je i sam ranjen u pucnjavi, Arkanov ubica Dobrosav Gavrić tražio je od Krstića da mu u Loznici angažuje lekara za pomoć u privatnoj ordinaciji. Krstić je sutradan iz te ordinacije preuzeo krvavi pancir i odneo ga svom kumu Miletu Đuriću, uz uputstvo da pancir opere, sakrije i da po potrebi slaže da je donet sa Kosova.
Zbog pomaganja ubici Krstić je osuđen na četiri godine i 6 meseci zatvora.
Krstić je po zanimanju metaloglodač, a u presudi je navedeno i da je bio rezervni policajac početkom dvehiljaditih. Danas, pored toga što proizvodi beton, Vujadin Krstić drži i kafe piceriju u Loznici.
CINS je stupio u kontakt sa oba vlasnika Makiš betona, Vujadinom Krstićem i Marijanom Đerić Mandreš, koji su u kratkom razgovoru rekli da će se naknadno javiti. Kada ih je novinarka ponovo pozvala, nije uspela da stupi u kontakt sa njima.
Preduzeće za puteve Valjevo – veze sa Čumetom
Prema dokumentaciji u koju je CINS imao uvid Preduzeće za puteve Valjevo (PZP Valjevo) daje pesak za projekat saobraćajnica u okviru EXPO-a. Ova firma se bavi izgradnjom, rekonstrukcijom i održavanjem putne infrastrukture, a godinama unazad radi na državnim projektima poput izgradnje puteva i mostova, sanacija klizišta i drugim.
PZP Valjevo se godinama povezuje sa nekadašnjim vođom surčinskog klana Ljubišom Buhom Čumetom.
Naime, ovu firmu je 2005. privatizovao Dušan Vasović, javnosti poznat kao Buhin advokat. Oko 74% vlasništva u PZP Valjevo zvanično pripada advokatu Vasoviću, a ostatak malim akcionarima.
„Mislim da mi ne radimo za Expo. Radimo za neke podizvođače njihove. Nešto sitno asfaltiramo“, rekao je Vasović za CINS i uputio nas za dalju komunikaciju na direktora firme Aleksandra Popovića. Ipak, Popović je rekao da nije ovlašćen da daje informacije.
Buhina bivša supruga Ivana Tulović za Capital je rekla da je Buha stvarni vlasnik brojnih firmi koje su formalno registrovane na druga lica – među kojima su PZP Valjevo i banjalučka firma Lein.
CINS je ranije pisao da je firma Lein, zajedno sa poslovnim partnerima, bila u posedu zemljišta i dozvola za izgradnju malih hidroelektrana na 24 lokacije u opštini Bosilegrad. Preko suvlasništva u firmi Pure Energy učestvovala je i u prodaji projekta MHE Virovci firmi VS Energy, čiji su vlasnici bili Slavko Pandrc i njegov sin Miloš Pandrc, nekadašnji pripadnik grupe Darka Šarića.
Ljubiša Buha Čume bio je vođa surčinske grupe, koja je devedesetih bila jedna od najorganizovanijih međunarodnih krijumčarskih grupa kokaina i heroina u ovom delu Evrope, piše u Beloj knjizi MUP-a – dokumentu u kome je pregled organizovanih kriminalnih grupa s početka 2000-ih.
Grupa se najpre bavila otimanjem i vraćanjem ukradenih automobila za novac, da bi se kasnije okrenula krijumčarenju opojnih droga u velikim količinama, a ozbiljnu materijalnu korist sticala je i nelegalnom trgovinom naftom, naftnim derivatima i cigaretama.
Ljubiša Buha Čume bio je svedok saradnik u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Buhin iskaz sud je ocenio kao jedan od ključnih za rasvetljavanje delovanja zemunskog klana.
Pre ubistva premijera, Zemunci su u više navrata pokušali da ubiju Buhu, a u jednom pokušaju, prema sopstvenom priznanju, učestvovala je i njegova tadašnja supruga.
NM Kop – firma Bagzijevog sina
Firma NM Kop se deset godina bavi iskopavanjem peska.
Od njenog osnovanja 2016, vlasnik NM Kop-a je Nemanja Milenković – sin Dejana Milenkovića Bagzija, nekadašnjeg člana zemunskog i surčinskog klana.
U razgovoru za CINS Nemanja Milenković isprva je negirao učešće svoje firme u radovima na projektu EXPO, naglašavajući da se on ne bavi izvođenjem radova.
Međutim, CINS je od Trećeg osnovnog javnog tužilaštva dobio dokumentaciju iz krivične prijave protiv firme NM kop, a u vezi sa sumnjom da su ilegalno kopali pesak. U prijavi koja je odbačena prošle godine navode se i delovi Milenkovićevog iskaza gde kaže da su u trenutku spornog kopanja, početkom 2025, puni kapaciteti firme NM Kop bili angažovani na projektu EXPO 2027.
Nakon što je novinarka CINS-a predočila Milenkoviću njegov iskaz dat tužilaštvu, on je priznao da je firma ipak učestvovala u radovima.
„To je završeno još bilo prošle godine.“
Milenković je na kraju precizirao i da je njegova uloga isključivo u proizvodnji i prodaji peska. On tvrdi da upravo zbog toga nema precizan uvid u to gde se materijal ugrađuje, navodeći da ne ispituje vozače o destinacijama na koje odvoze pesak nakon kupovine.
Protiv Nemanje Milenkovića u više beogradskih tužilaštava formirani su predmeti za više krivičnih dela, potvrdili su za CINS-u iz tih tužilaštava. Među njima je prijava za neovlašćeno držanje opojnih droga, za koju je kasnije oslobođen optužbi, a odbačene su i dve prijave za krađu. U toku je predistražni postupak za utaju poreza, dok za nedozvoljeno držanje oružja CINS-u nije dostavljena informacija o ishodu postupka.
Protiv Milenkovića i njegove firme Prekršajni sud u Beogradu vodio je ukupno 16 postupaka, među kojima su i oni za narušavanje javnog reda i mira, brzu vožnju, nepropisno preticanje. Samo je jedan okončan osuđujućom, a jedan oslobađajućom presudom. Ostali su zastareli, još uvek traju ili je propisana novčana kazna zbog koje je postupak pokrenut – plaćena.
Otac Nemanje Milenkovića, Dejan Milenković Bagzi, jedan od ključnih ljudi surčinskog, a potom i zemunskog klana, koji je u sudskom postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića dobio status svedoka-saradnika.
Pre atentata on je učestvovao u pokušaju ubistva Điđnđića na autoputu kod današnje Beogradske arene. Prema navodima o planu napada, cilj je bio da se vozilo zaustavi i omogući napad. Bagzi je odmah bio uhapšen, ali je ubrzo i pušten.
Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. i pokretanja policijske akcije Sablja u kojoj se tragalo za počiniocima atentata, Milenković je bio u bekstvu i uspešno je izmicao najvećoj policijskoj poteri u zemlji.
Lociran je i uhapšen u julu 2004. u Grčkoj, odakle je isporučen Srbiji u februaru 2005. godine.
Protiv firme NM Kop podneta je prijava zbog sumnje da je ilegalno kopala pesak prošle godine – u vreme kada je bila angažovana na EXPO-u, otkriva CINS.
Naime, rudarska inspekcija je vršila vanrednu kontrolu firme NM Kop u februaru i martu 2025. i na terenu gde su iskopavali pesak zatekla veštačko jezero. Inspekcija je zaključila da je firma izašla iz okvira granica za koje je imala dozvolu.
Površinski sloj zemlje skinut je za oko tri metra na lokacijama za koje Ministarstvo rudarstva i energetike tada nije izdalo odobrenje, stoji u izveštaju Inspekcije.
Inspekcija je zabranila firmi da dalje iskopava pesak na spornoj parceli i naložila joj da vrati teren u pređašnje stanje. Zatim je u maju 2025. protiv firme NM Kop podnela prijavu za privredni prestup. Ovaj postupak je još uvek u toku.
Nemanja Milenković kaže za CINS da su ga inspekciji prijavili „ljudi koji ne postoje, mrtvi ljudi“, te da sumnja da iza svega stoji konkurentska firma PZP Valjevo.
„Konkurencija prijavljuje al’ dobro šta možeš.“
Većinski vlasnik PZP Valjeva Dušan Vasović je negirao to.
„Niko iz moje firme ne bi to radio, niti se time bavio. Mi radimo za nas i što možemo da radimo bolje – radimo.“
Sukob konkurentskih firmi
Na tom potezu eskalirao je i sukob sa konkurentskim preduzećem PZP Valjevo. Oko dve nedelje nakon dolaska inspekcije, PZP Valjevo kupila je suvlasničke udele na parceli koja je za NM Kop bila ključna za planirano proširenje rudnika.
Budući da je Milenkovićeva firma već bila vlasnik dela te zemlje, oni su tužili PZP Valjevo tvrdeći da je prodaja izvršena tajno i uz direktnu povredu zakonskog prava preče kupovine.
C&LC Kameni agregati i član Pink Panter grupe
C&LC Kameni agregati osnovana je 2020. kao firma za eksploataciju i preradu kamena. C&LC trenutno upravlja kamenolomom Kamalj kod Mionice, gde vadi kamen koji se, između ostalog, koristi i za izgradnju Nacionalnog paviljona na EXPO kompleksu, pokazuje dokumentacija do koje je došao CINS.
Kako nam je rekao direktor firme Petar Đurić oni nemaju direktnu saradnju ni sa jednom firmom na EXPO-u.
„Mi imamo autoprevoznike kojima prodajemo kamen, a da li ga oni prodaju na EXPO-u – ja to ne znam.“
Dodao je i da je firma imala upite za veće količine kamena na početku izgradnje EXPO-a od kompanije Power China. Iako su isprva prihvatili posao, zbog snižavanja cene na kraju nisu realizovali taj ugovor.
Od osnivanja vlasnik firme C&LC Kameni agregati je Predrag Lovrić.
Lovrić se ranije nalazio na Interpolovoj poternici koju je raspisala policija iz Vaduza u Lihtenštajnu.
Sud u ovom mestu osudio je Lovrića krajem 2022. na tri godine zatvora, od kojih dve uslovno, zbog krađe u kojoj je učestvovao kao član Pink Panter grupe 2004. Reč je o grupi specijalizovanoj za pljačkanje juvelirnica po svetu.
Kamenolom Kamalj na kome Lovrićeva firma radi nalazi se na prostoru na kojem je ranije bilo zabranjeno kopanje kamena. CINS je ranije objavio da je nakon inicijative Opštine Mionica izmenjen elaborat o zonama sanitarne zaštite izvorišta Paštrić, čime je Kamalj izašao iz zone u kojoj eksploatacija kamena nije bila dozvoljena.
Kompanija je eksploatisala kamen pre pribavljanja svih potrebnih dozvola i zbog toga je 2021. godine platila oko 11,5 miliona dinara naknade za eksploatisanu mineralnu sirovinu.
CAP 1 ALCZ i Đorđe Prelić
Firma CAP 1 ALCZ osnovana je u junu 2025, kao preduzetnička radnja.
Njen vlasnik je Đorđe Prelić, jedan od vođa nekadašnje Partizanove navijačke grupe Alkatraz, osuđen za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona.
U razgovoru za CINS krajem prošle godine Prelić je rekao da je na EXPO-u bio angažovan za čišćenje gradilišta. Za taj posao isplaćen je u šest faktura u ukupnom iznosu od oko milion i dvesta hiljada dinara, rekao je tad.
Čišćenje gradilišta radi sam, ali je objasnio da može da povede nekoga ako želi:
„Mogu da povedem sa sobom brata, oca, druga, kuma, prijatelja, koga god. Tako da nisam u obavezi nikom da objašnjavam kako radim, niti sam u obavezi da imam prijavljene zaposlene kao preduzetnik. Mogu da radim šta god hoću.“
On tvrdi i da mu je, zbog toga što je osuđivan za najteža krivična dela, teško da uđe u posao sa ljudima koje ne poznaje.
Prelić je osuđen za nedozvoljeno držanje i stavljanje u promet oružja i tešku telesnu povredu, dok je postupak koji se protiv njega vodio za napad na službeno lice obustavljen.
Podsetimo, Prelić je osuđen zbog učestvovanja u ubistvu Brisa Tatona, navijača francuskog fudbalskog kluba Tuluz. Kako piše u presudi, Partizanovi navijači su u centru Beograda napali navijače iz Francuske, među kojima je bio i Taton, koga su brutalno pretukli, a onda ga naglavačke bacili preko ograde stepenika. On je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici u Beogradu.
Prelić je prvostepeno osuđen na kaznu od 35 godina zatvora, koja mu je u konačnici smanjena na 10 godina. Nakon odslužene dve trećine kazne, on je izašao iz zatvora.
Betonjerka Čačak i potpredsednik FK Crvena Zvezda
Čačanska firma Betonjerka, čija je primarna delatnost proizvodnja proizvoda od betona namenjenih za građevinarstvo, angažovana je na projektu pejzažne arhitekture i hortikulture u okviru izgradnje kompleksa EXPO, pokazuju podaci do kojih je došao CINS.
Direktorka firme, Danijela Stevanović, potvrdila je u razgovoru za CINS da je Betonjerku Čačak angažovala kineska kompanija Power China.
„Proizvodimo betonske elemente za vodovod i za kanalizaciju, a te žardinjere, koje su jako slične betonskim cevima, odnosno iste su. Samo što kod njih imaju naziv žardinjere. Pa samim tim su tako i došli do nas (Power China prim. aut.) i napravili smo taj ugovor i isporučujemo to za njih.“
Vrednost ugovora koji je njena firma sklopila sa Power China je, kaže Stevanović, poslovna tajna.
Iza ove firme preko niza drugih preduzeća koja se pojavljuju u složenoj vlasničkoj strukturi stoje Milenko Kostić i Slobodan Čakarević.
O Čakareviću nema mnogo informacija u javnosti, dok se Kostić decenijama javno eksponira kao potpredsednik UO Fudbalskog kluba Crvena Zvezda i vlasnik kompanije Auto Čačak.
Naime, Kostićeva firma je od 1996. generalni uvoznik čeških automobila marke Škoda za Srbiju. Da su političke veze pomogle njegov biznis, Kostić je i sam rekao u jednom intervjuu za Vesti Zapadne Srbije, priznavši da se 1997. godine učlanio u Jugoslovensku levicu (JUL) kako bi obezbedio kontingente za uvoz automobila.
Povezanost sa političkim strukturama i obezbeđivanje državnih poslova nastavili su se i u decenijama koje su usledile.
Kompanija Auto Čačak godinama nabavlja automobile za državne institucije. Samo u 2019. MUP je od ove firme nabavio vozila vredna skoro 954 miliona dinara, prema pisanju Nova.rs. Prethodno je objavljeno i da je 2017. policija kupila preko 700 škoda od firme Auto Čačak, posao je proglašen tajnom.
Aktuelni gradonačelnik Čačka i visoki funkcioner SNS-a Milun Todorović godinama je pre stupanja na javnu funkciju radio kao direktor prodaje i marketinga, a zatim i kao generalni direktor Kostićeve kompanije Auto Čačak.
