Pravosuđe u Srbiji: Maraton do pravde

Milovan Milivojević, otac Milomira (25) radnika koji je preminuo nakon eksplozije u vojnoj fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima, a koji se sa svojim porodicom od 2017. godine bori da se utvrde okolnosti te tragedije, po izboru francuskog portala „Courrier des Balkans“ (Balkanski kurir), proglešen je za jednog od trinaest heroja Balkana.

Taj medij, koji je namenjen čitaocima koji govore francuski jezik na Balkanu, svrstao je Milivojevića među trinaestoro ljudi iz Grčke, Makedonije, Rumunije, Albanije, Hrvatske, Bugarske, Crne Gore i Srbije, koji su obeležili 2020. godinu.

„158 puta sam išao u ivanjički Osnovni sud na ročišta u sudskim postupcima koji su se vodili protiv optuženih za tragediju u kojoj je smrtno stradao moj sin, ali i po tužbama koje je protiv mene i moje ćerke podnosio pokojni generalni direktor fabrike zbog izjava koje smo davali medijima o ovoj tragediji. U sporovima u kojima smo bili tuženi ćerka i ja pravosnažnim presudama smo oglašeni nevinim, a sudski proces koji se vodi protiv okrivljenih za stradanje mog sina, posle pet godina, još uvek nije stigao do prvostepene presude“, kaže za N2 Milivojević.

U proteklim godinama, pravosudni sistem u Srbiji pokazao je brojne slabosti. Sudski postupci često traju godinama, ostavljajući građane bez pravovremene pravde i rezultirajući gubitkom poverenja u sudski sistem, svedoče razni brojni izveštaji.

„Trebalo je dosta upornosti i hrabrosti da se pokrene sudski proces nakon nesreće u kojoj su stradali Milojko Ignjatović i Milomir Milivojević, a tu pre svih mislim na Milovana Milivojevića, oca koji je izgubio sina i na njegovu suprugu i ćerku, koji su svojom upornošću i istrajnošću mobilisali najpre javnost, a potom i nadležne da se sudski postupak pokrene. I bili su dovoljno jaki da izdrže sva maltretiranja u maloj sredini u kojoj žive tokom trajanja suđenja. Dakle, Milovan je uspeo da natera nadležne da se ovaj slučaj ne stavi u fioku ili da se razvlači 10-12 godina, da ne kažem do zaborava, kao svi prethodni“, rekao je za Ozon press advokat Vladimir Todorić.

Preopterećenost sudova dodatno komplikuje situaciju, jer se veliki broj predmeta gomila, a resursi su ograničeni. 

Sve ove izazove dodatno komplikuje usvajanje novih pravosudnih zakona koji su usporili proces stupanja na funkciju izabranih sudija, kao i odlazak velikog broja iskusnih sudija u penziju. Moglo bi se protumačiti da su ovi faktori neki od onih koji su doveli do smanjenja broja rešenih predmeta, a što dalje može da ukazuje na hitnu potrebu za preduzimanjem sistemskih mera kako bi se unapredila efikasnost i integritet pravosudnog  sistema u Srbiji, može se zaključiti na osnovu podataka iz godišnjeg izveštaja o radu sudova Republike Srbije.

Struktura i efikasnost sudova u Srbiji 

U odnosu na vrste sporova koje sudovi sude, u Srbiji postoje sudovi opšte i posebne nadležnosti.

Sudovi opšte nadležnosti, koji su najmnogobrojniji (po broju sudija i sporova koje rešavaju), jesu: osnovni sudovi (njih 66), viši sudovi (25), apelacioni sudovi (4 – u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu) i Vrhovni sud, koji je najviši sud u zemlji.

Sudovi posebne nadležnosti su: Upravni sud, privredni sudovi (njih 16 i jedan žalbeni – Privredni apelacioni sud), i prekršajni sudovi (njih 44 i Prekršajni apelacioni sud).

U godišnjem izveštaju o radu sudova Republike Srbije za 2023. godinu koji je sačinjen na osnovu pojedinačnih statističkih izveštaja svih sudova o njihovom radu, a koje prikuplja i sistematizuje Vrhovni sud, kao najviši sud u Republici Srbiji, navodi se da su tokom 2023. godine svi sudovi u Republici Srbiji rešili 1.844.337 predmeta, a efektivno je postupalo 2.475 sudija.

Iako su sudovi u 2023. godini savladali pristigle predmete, u odnosu na 2022. godinu ukupno je rešeno 287.968 svih predmeta manje, a ne računajući predmete izvršenja, rešeno je 248.359 predmeta manje.

Manji broj ukupno rešenih predmeta rezultat su, između ostalog, enormno velikog prijema predmeta u 2021. godini, koji tadašnji broj sudija nije mogao da savlada, a što se odrazilo i u  2022. i 2023. godini.

Pored toga, u toku 2023. godine stupio je na pravnu snagu novi set pravosudnih zakona, koji je, prema podacima Vrhovnog suda, značajno usporio stupanje na funkciju izabranih sudija.

Osim toga, u navedenom periodu prestala je sudijska funkcija značajnom broju najiskusnijih sudija (113).

Uočljivo je smanjenje broja rešenih predmeta u svim sudovima u Republici Srbiji, ne računajući predmete izvršenja, što ukazuje na neophodnost preduzimanja sistemskih mera, stoji u godišnjem izveštaju.

Statistika za 2023. godinu 

Prema podacima iz godišnjeg izveštaja o radu sudova 2023. godine u svim sudovima u Republici Srbiji primljeno je 1.765.479 predmeta, odnosno 1.713.122 bez predmeta izvršenja, što predstavlja najmanji broj primljenih predmeta od 2019. godine.

Ukupno gledano, u poslednjih pet godina u sudski sistem primljeno je 10.068.791 svih predmeta, što i dalje značajno opterećuje sudski sistem.

Za postojeći broj primljenih predmeta očigledno još uvek nedovoljan kapacitet sudija i sudskog osoblja, s obzirom na ogroman priliv predmeta ranijih godina, naročito 2021. godine, nije mogao ni u 2023. godini da bude apsorbovan, navodi Vrhovni sud.

Najveći broj predmeta u 2023. godini primili su osnovni i prekršajni sudovi.

Nerešeni predmeti na kraju 2023. godine

Na kraju 2023. godine bilo je nerešenih 1.095.479 svih predmeta, odnosno 1.084.930 predmeta bez predmeta izvršenja. Podaci iz godišnjeg izveštaja o radu sudova koji su prikupljeni od Visokog saveta sudstva i preduzeća „Atos“ koje obrađuje statističke podatke, ukazuju na problem opterećenosti Vrhovnog suda, Upravnog suda, kao i viših sudova, budući da zbog velikog broja primljenih predmeta, sudije koje postupaju u tim sudovima ne mogu da reše priliv, dok osnovni, privredni i prekršajni sudovi, iako savladavaju priliv ne mogu rešiti problem dugog trajanja postupka, s obzirom na nepopunjenost slobodnih sudijskih mesta.

Dužina trajanja parničnih postupaka 

Jedan od najupečatljivijih problema pravosuđa u Srbiji je dužina trajanja parničnih postupaka. Suđenja se često protežu godinama, a ročišta se zakazuju na neverovatno duge rokove, ponekad i duže od pola godine.

Prema podacima Višeg suda u Beogradu, prosečna dužina trajanja parničnog postupka u 2023. godini iznosila je 540 dana. To je značajno duže nego u zemljama Evropske unije, gde, na primer, u Nemačkoj prosečna dužina trajanja parničnog postupka u prvostepenom sudu iznosi 220 dana, a u Francuskoj 260 dana.

Posledice dugotrajnih sudskih postupaka

Dugotrajni sudski postupci u Srbiji ostavljaju duboke posledice na stranke u postupku, kao i na pravosudni sistem u celini. Prvo, stranke su primorane da snose neopravdane troškove koji prate dugotrajne postupke. Ovi troškovi često predstavljaju značajan finansijski teret za pojedince, čime se dodatno otežava njihova situacija.

Vratimo se primeru lučanske porodice Milivojević. Postupak za smrt Milomira Milivojevića i njegovog kolege Milojka Ignjatovića radnika „MB Namenska“ u Lučanima 2017. godine, dve godine je praktično stajao u mestu. Sve dok se Milovan Milivojević, otac poginulog Milomira, kako tvrdi, nije sastao sa predsednikom Srbije i tako vansudskim putem izdejstvovao početak sudskog postupka.

Primeri sudskog procesuiranja ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića u Jagodini, možda još slikovitije ilustruju dugotrajnost sudskih postupaka u Srbiji.

Tokom dugotrajnih postupaka logično je da može doći čak i do gubljenja dokaza, dok se sećanja svedoka vremenom slabe. Ovi faktori značajno otežavaju donošenje pravednih presuda i mogu dovesti do pogrešnog osuđivanja ili oslobađanja optuženih, što dodatno urušava poverenje u pravosudni sistem.

Nepravda je još jedna ozbiljna posledica. Stranke koje ne mogu da dođu do pravde na vreme osećaju frustraciju i gube veru u sistem koji bi trebalo da im omogući pravično rešenje. Ova situacija doprinosi osećaju nepravednosti među građanima, što može imati šire društvene implikacije.

Na kraju, građani mogu da izgube poverenje u pravosuđe kada vide da pravda nije dostupna u razumnom roku. Ova erozija poverenja podriva temelje pravosudnog sistema i dovodi u pitanje njegovu sposobnost da efikasno i pravedno rešava sporove. Sve ove negativne posledice naglašavaju potrebu za hitnim reformama u cilju poboljšanja efikasnosti i pravičnosti pravosudnog sistema u Srbiji.

Primeri loše prakse

U medijima se često javljaju primeri loše prakse u radu sudova. Na primer, u jednom slučaju, suđenje za ubistvo je trajalo 13 godina. Tokom tog perioda, optuženi je oslobađan i osuđivan, a presuda je konačno doneta tek 2021. godine. U drugom slučaju, suđenje za privredni prestup je trajalo 8 godina. Tokom tog perioda, kompanija koja je bila optužena za prestup bankrotirala je.

Aleksandar Ivić ima 38 godina, radi kao magacioner i živi u Novim Banovcima, ali poslednjih godina vreme provodi i u Trećem osnovnom sudu u Beogradu.

Razlog je parnica koja je 2023. ušla u desetu godinu.

„Ogroman mi je to pritisak, svako jutro se budim sa tim… Visi mi stalno nad glavom kao Damoklov mač, uništilo mi je život i sve živce“, rekao je ranije Ivić za BBC na srpskom.

Ivićev postupak samo je jedan u nizu slučajeva širom Srbije koji se razvlači godinama. Razlozi za to su brojni, bez obzira o kakvom postupku je reč, rekli su stručnjaci u navedenom tekstu.

Moguća rešenja za poboljšanje

Multidonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji je još pre deset godina u svojoj „Funkcionalnoj analizi pravosuđa u Srbiji“, u skladu sa nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa, dao pregled mogućih rešenja za poboljšanje stanja u srpskom pravosuđu.

Evo kratkog pregleda samo nekih od datih preporuka:

• Zapošljavanje većeg broja sudija i administrativnog osoblja može značajno olakšati rad sudova i skratiti dužinu trajanja postupaka. Povećanje broja zaposlenih omogućilo bi brže rešavanje predmeta i smanjenje zagušenja u sistemu;

• Ubrzavanje parničnih postupaka moguće je i ukidanjem nepotrebnih formalnih propisa i proceduralnih pravila. Smanjenje birokratije bi omogućilo sudovima da efikasnije obavljaju svoj posao i da se fokusiraju na suštinske aspekte svakog slučaja;

• Reforma sistema finansiranja sudova je neophodna kako bi se obezbedila adekvatna budžetska sredstva za njihov rad. Veći budžet omogućio bi bolje uslove rada, adekvatnu opremu i pristojne plate za sudije i administrativno osoblje, čime bi se povećala efikasnost i motivacija.

Na kraju, borba protiv korupcije u pravosudnom sistemu mora biti prioritet. Pojačane mere protiv korupcije, uključujući strože kontrole i kazne, osigurale bi da pravosudni sistem funkcioniše pravedno i transparentno, vraćajući poverenje građana u sudske institucije.

Ove mere, ukoliko budu sprovedene, mogu značajno poboljšati efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji, smanjiti dužinu trajanja parničnih postupaka i osigurati da građani brže i lakše dođu do pravde.

Stavovi stručnjaka i civilnog društva

Dugotrajni sudski procesi postali su jedna od gorućih tema pravosudnog sistema u Srbiji. Naši sagovornici slažu se da je ovaj problem ozbiljan i da ga je neophodno rešiti.

S obzirom na sve učestalije pritužbe građana na sporo rešavanje sporova, obratili smo se poznatom čačanskom advokatu Ivanu Čvrkiću za mišljenje. On je izneo svoje stavove o glavnim uzrocima, posledicama i mogućim rešenjima za ovaj ozbiljan problem, pružajući uvid u kompleksnost i nužne reforme koje su potrebne za unapređenje efikasnosti sudova.

Čvrkić ističe da su dugotrajni sudski procesi vrlo česti, posebno u Beogradu, gde su sudovi preopterećeni.

„Pred pojedinim sudovima u Beogradu se sada zakazuju suđenja za sledeću godinu, što je nonsens, jer advokati to nemaju gde ni da upišu jer nisu ni urađeni rokovnici za sledeću godinu“, naglašava on.

Prema Čvrkiću, glavni uzroci dugotrajnih sudskih postupaka su višestruki i uključuju kompleksnost sporova, efikasnost učesnika, preopterećenost sudova, kao i nedovoljnu efikasnost pojedinih sudija. Pored toga, problem je i u nedovoljnom broju sudija i sudskih službenika, što dodatno usporava rad sudova.

Posledice dugotrajnih postupaka su višestruke i ozbiljne smatra naš sagovornik.

„Može se dogoditi da više ne možete da ostvarite svoje pravo, jer imate presudu koja je neizvršiva jer je recimo privredni subjekt brisan, otišao u stečaj, tuženik je rasprodao svoju imovinu ili je u međuvremenu otuđio, tako da možete sa sudskom presudom samo, kako narod  kaže da se ‘slikate’“, kaže Čvrkić.

Na pitanje šta se može učiniti da bi se skratili sudski postupci, advokat Ivan Čvrkić predlaže nekoliko ključnih mera.

„Rešenje je da Vrhovni sud počne da se bavi svojim poslom, da izvrši delegaciju nadležnosti da bi sudovi bili ravnomernije raspoređeni. Takođe, važna je i uloga predsednika sudova u ravnomernom raspoređivanju poslova i ujednačavanju sudske prakse, jer trenutno u okviru istog suda postoje dve različite odluke u potpuno istovetnim predmetima“, zaključuje advokat Ivan Čvrkić.

Zaključak je da problem dugotrajnih sudskih procesa u Srbiji zahteva sveobuhvatne reforme i povećanje efikasnosti sudskog sistema kako bi se građanima omogućilo pravovremeno ostvarenje pravde.

Centar za monitoring i aktivizam „CEMA“ iz Čačka izrazio je zabrinutost zbog sve lošijeg stanja građanskog prostora i pravosuđa u Srbiji. Svetlana Kojanović iz CEMA-e iznela je kritike na račun trenutne situacije, naglašavajući probleme s antikampanjom protiv lokalnih medija i organizacija civilnog društva (OCD), kao i rastući trend SLAPP tužbi.

„Građanski prostor, kako u Srbiji, tako i na lokalnom nivou se iz dana u dan pogoršava. Narativ o ‘stranim plaćenicima, rušilačkom faktoru’ i slično, intenziviran je u toku kampanje za lokalne izbore. U antikampanju protiv čačanskih medija i organizacija civilnog društva uključio se čak i predsednik države. Takođe, svakodnevno se identifikuje rastući trend SLAPP tužbi koji zahteva hitnu pažnju. U isto vreme, stalna neefikasnost pravosuđa pokazuje da su zakonodavna i izvršna vlast nesposobne da otklone uzroke neefikasnosti, a što se tiče nezakonitih odluka sudija, tu pomoći nema, jer po narodnoj izreci ‘vrana vrani oči ne vadi’, a dužina trajanja jednog parničnog predmeta je najbolji pokazatelj da u državi nešto nije u redu“, zaključuje Kojanović.

SLAPP je akronim engleskog naziva Strategic Lawsuit Against Public Participation, što u prevodu znači „strateške tužbe protiv učešća javnosti“. Termin je danas univerzalno prihvaćen, a svoje mesto je pronašao čak i u rečnicima u kojima je definisan kao tužbe koje sadrže tužbene zahteve bazirane na kleveti, koje su zapravo podnete sa ciljem zastrašivanja, opterećivanja, kažnjavanja ili uznemiravanja tuženog zbog javnog govora protiv tužioca, čiji su predmet pitanja od opšteg interesa.

Hitnost reformi

Pravosudni sistem u Srbiji već dugo vodi iscrpljujuću bitku sa vremenom. Sudski postupci koji traju godinama, neki i preko jedne decenije, simbol su neefikasnosti koja razara poverenje građana. Dugotrajna suđenja ne samo da otežavaju pristup pravdi već i ostavljaju duboke posledice na sve učesnike, finansijski i emocionalno iscrpljujući strane u postupku. Da bi se ovaj začarani krug prekinuo, neophodne su hitne i temeljne reforme.