O tzv. „ostrvu spasa“ za srpske vojnike u Prvom svetskom ratu, ali i svim zanimljivostima vezanim za jedno od najlepših mediteranskih mesta govorio je autor publikacije i kustos „Srpske kuće“ na Krfu.
Pričom, slikom, stihovima i sećanjima publika je kročila na tzv. „svetu zemlju“ za Srbe, s obzirom na to da je Krf za vojnike u Velikom ratu predstavljao utočište i sklonište od svih užasa kroz koje su prošli. Melodija pesme „Tamo daleko“ nastala je nakon povlačenja naše vojske kroz Albaniju, 1916. godine i pevušila se i u praskozorje i u mrklu noć u šatorima i na ulicama „zelenog ostrva“, odzvanjala je u grudima junaka i završavala se stihom – „živela Srbija!“. Nju su na početku programa izveli članovi hora „Slovo ljubve“. Veče je bilo posvećeno jednoj od važnih tačaka u istoriji srpskog naroda, čula se priča o tradiciji, ponosu, ali pre svega o skromnosti i uljudnosti – svemu onome što je krasilo srpskog vojnika pre više od jednog veka, a na šta je na početku programa, uz odabrane citate, podsetila bibliotekar Tanja Vuković.
Ljubomir Saramandić od 2001. godine radi kao kustos u muzeju nazvanom „Srpska kuća“. Potpuno posvećen važnom istorijskom trenutku za Srbe i srpsku istoriju, napisao je knjige „Tamo daleko“, „Sve je ovde legenda”, i gorepomenutu „Hodočašće na Krf”. Kao stručni konsultant učestvovao je u pisanju scenarija u nekoliko filmskih projekata: „Gde cveta limun žut”, „U početku beše reč”, „Plava grobnica”. On već više od dve decenije dočekuje i ispraća mnogobrojne posetioce, svojevrsne hodočasnike, govoreći im o Velikom ratu i boravku Srba na Krfu. Šta se sve krije u „Srpskoj kući“, ali i o svemu drugome što je susretao na mnogobrojnim hodočaćšima našeg naroda, uz prezentaciju je ilustrovao Saramandić.
U uvodnom delu predavanja je pokušao da odgovori na pitanje koje mu mnogi postavljaju, a koje glasi – zašto treba doći na Krf? Pored toga što je to jedno od najlepših mediteranskih ostrva, on smatra da se dolaskom na njega rađa posebna emocija, naročito boravkom u „Srpskoj kući“, potom i odlaskom na Vido. Prema Saramandićevim svedočenjima kod mnoštva mladog sveta, koje tokom ekskurzija poseti Muzej, događa se da nakon suočavanja sa pričom o vojnicima pre jednog veka, fotografijama i drugim svedočanstvima dođe do određene korekcije njihovog sveta, i da odjednom njihova dotadašnja zainteresovanost za druge, često površne sadržaje iščezne a oni duboko prožive ono što se dogodilo pre više od sto godina.
„Na takvom jednom mestu treba da se rodi snaga da se uhvatimo ukoštac sa savremenim problemima, a na hodočasničkom putovanju najvažnija je reč katarza“, naglasio je Ljubomir Saramandić. Takođe, podsetio je prisutne i na mnoge važne istorijske momente i sve ono što je bilo vezano za boravak srpskih vojnika, vlade i kralja tokom Velikog rata na Krfu. Posebno je istakao koliko je naš vojnik bio pošten i disciplinovan, kako se poštovala tuđa imovina i Krfljani uopšte i da tokom njihovog boravka tu nije slomljena nijedna grana masline, da ništa nije bilo oštećeno ili upropašćeno.
Mnogi neznani i znani su kročili na to tle, a koliko je tuge i uzvišenih osećanja pretočeno u stihove svedoči i zbirka pesama Milutina Bojića naslovljena „Pesme bola i ponosa“ u kojoj posebno mesto zauzima „Plava grobnica“. Kada putnik namernik krene od glavnog ostrvskog grada čamcem ka Vidu i čuje ove potresne stihove pred njegovim očima se odmota čudesni film, mnogi bi rekli nemi, jer pred iskrcavanje na takvo jedno mesto koje je mitropolit Dimitrije nazvao srpskim Jerusalimom i ne može drugačije. Stoga je predavanje završeno snimkom na kome glumac Dragan Nikolić izgovara stihove ove pesme.
