O Vasićevom životu, stvaralaštvu i značaju govorili su dr Milo Lompar, dr Miloš Timotijević, Borisav Čeliković i dr Vladimir Dimitrijević koji su osvetlili njegovo mesto u književnosti kao i ulogu u javnom i političkom životu u vremenima dubokih istorijskih previranja u prvoj polovini 20. veka. Ideja za održavanje tribine potekla je iz Gornje Trepče, zavičaja oca Dragiše Vasića, a publiku je na samom početku pozdravio zdravičar Milinko Gojković iz ovog sela.
Prof. dr Milo Lompar obratio se publici posredstvom video-snimka izvinivši se što zbog zdravstvenih razloga nije mogao lično da prisustvuje. On je podsetio da je više puta bio u Čačku i Gornjem Milanovcu, vođen osećanjem duga prema Dragiši Vasiću koga ceni kao jednu od izuzetnih ličnosti srpske kulture i značajnog pisca prve polovine 20. veka. Lompar je istakao da je o Vasiću pisao još za vreme komunističke ideologije i jednopartijskog sistema, te da je prvu studiju o ovom piscu posle Drugog svetskog rata posvetio romanu „Crvene magle“, a kasnije je proučavao i njegove pripovetke i objavio knjigu „Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića“. Lompar je naglasio da Vasić predstavlja posebnu ličnost srpskog naroda i da je glavna ideja njegovog dela razgradnja patrijarhalnog modela sveta, koja ispunjava dramu njegovih junaka i proizilazi iz tragičnog iskustva Prvog svetskog rata.
„On je uneo tamne tonove u opis Velikog rata i na videlo je izneo dramu Srbije ističući kolektivnu dramu, a ne samo dramu pojedinca. Posebno je važno što ta drama dovodi u pitanje smisao žrtve u pobedi, kako individualne tako i kolektivne. Ovo ga razlikuje u odnosu na sve ekspresionističke pisce koji propituju smisao rata i posebno je vidljivo u noveli Rekonvalescenti“, kazao je on.
Delo Dragiše Vasića neraskidivo je povezano sa njegovom biografijom čiji je detaljan pregled dao istoričar dr Miloš Timotijević koji je 2016. objavio naučnu monografiju „Dragiša Vasić i srpska nacionalna ideja“. On je govorio o porodici Vasić u kojoj je Dragiša rođen i odrastao, šta je to što ga je oblikovalo i koja su bila važna identitetska uporišta od ranog detinjstva. Naročito je istakao njegovo sedmogodišnje učešće u ratovima, ranjavanje, odlikovanja, učešće u velikim bitkama, prelazak preko Albanije koje je bilo jednako iskustvu smrti čak i za preživele itd. Sve to je suštinski odredilo njegov život i književni i publicistički rad. Prema rečima Timotijevića, postoji pet verzija smrti Dragiše Vasića, ali nijedna nije istorijski potvrđena.
Još jedan istoričar bio je učesnik ove tribine – Borisav Čeliković iz Gornjeg Milanovca. On je kazao da je još kao student 1984. godine saznao za Dragišu Vasića kada su njegova dela bila zabranjena. „U meni je proradio lokalpatriotizam, pa sam pokušao da se u Gornjem Milanovcu ponovo govori o Dragiši Vasiću. I danas ga se sećamo kao i naše borbe da ga vratimo tamo gde pripada, u srpsku istoriju i kulturu“, rekao je Čeliković. On je u nastavku dao hronologiju neuspelih i uspelih pokušaja da se organizuju događaji o Vasiću – večeri otvorenog dijaloga, tribine i naučni skup što je donekle dalo doprinos njegovoj sudskoj rehabilitaciji 2009. godine.
Profesor čačanske Gimnazije, dr Vladimir Dimitrijević je u svom izlaganju istakao da nam se Dragiša Vasić vraća sa osećanjem kao da se mnoge stvari nisu previše promenile i kao da živimo u istim okolnostima kao u vreme formiranja Kraljevine SHS. On je čitao Vasićeve citate, između ostalog, iz teksta „Bacajte ordenje“ u kome je autor uputio oštre reči na račun svog vremena. Dimitrijević je kazao da se mnoge Vasićeve primedbe mogu i danas primeniti, jer nismo učili iz prošlosti i nismo ispravljali greške na koje je on u listu „Progres“ ukazao još 1920. godine. On je svoje izlaganje završio ističući da je Dragiša Vasić bio pravi rodoljub što je dokazao i svojim životom i svojom herojskom smrću.
Na kraju tribine pročitano je pismo Lane Smit, praunuke Dragiše Vasića, koje je publici prenelo toplinu porodične priče o čoveku koji je svojim delom ostavio neizbrisiv trag.
