izvor
Formiranje Saveta REM-a izdvojilo se kao jedno od centralnih pitanja u procesu evropskih integracija Srbije. Evropski zvaničnici ponovo su istakli njegovo konstituisanje kao jedan od uslova za otvaranje Klastera 3, kao i dobijanja sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. I pored više pokušaja da se izbor članova završi, postupak i dalje nije okončan na način koji bi obezbedio punu funkcionalnost ovog regulatornog tela. Dok vlast tvrdi da su organizacije koje su predlagale kandidate pokušale da obezbede većinu u Savetu REM-a, stručnjaci smatraju da je zastoj posledica nepoštovanja zakonskih procedura.
Prošlo je 595 dana od isteka mandata prethodnom sazivu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, zbog čega ova institucija od tada ne funkcioniše u punom kapacitetu. Na to je više puta ukazala i Evropska unija, koja je tokom nedavne posete Beogradu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, ali i na samitu u Tivtu jasno poručila predsedniku Srbije da je formiranje Saveta REM-a, uz sprovođenje preporuka Venecijanske komisije i ODIHR-a, neophodno za nastavak evrointegracija i otvaranje Klastera 3.
„Što se REM-a tiče, da vam pošteno kažem nemam pojma kako da to rešimo, pošto znate da nekom poklanjate tako većinu u pojedinim telima, to nema nigde na svetu, a neki bi mnogo poželeli da se to desi ovde u Srbiji, tako da ne znam kako ćemo to da rešimo“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konfenciji za medije prilikom posete Antonija Košte.
Po tom pitanju optimističniji je rukovodilac Operativnog tima za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji Danijel Apostolović, koji smatra da bi ono moglo biti rešeno u narednim nedeljama.
„Nisam optimistična. Ako se to bude formiralo, preko reda, na vrat na nos, bez nekih procedura, ako se ponovo ne bude poštovao zakon, ako ponovo budu prekršena, prekršena sva pravila kao u prethodna dva ciklusa, onda od toga neće biti ništa“, kazala je u emisiji 3D vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić.
Pored mogućeg otvaranja Klastera 3, Srbija se na formiranje Saveta REM-a obavezala i u Reformskoj agendi koju je Evropska komisija odobrila u oktobru 2024. godine, a čije je ispunjavanje jedan od uslova za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
„Naravno da bi bilo u interesu i da se krećemo brže tim putem evropskih integracija, još očiglednije da je bilo u interesu da dobijemo taj novac koji Evropa daje. Ali, znate, imate vi činjenicu da u ovoj zemlji žive neki ljudi kojima treba REM, dakle, nezavisno od tog stranog uticaja. Kojima treba, na primer, da bi obezbedio kakav-takav minimum standarda, dakle, u komunikaciji, u medijskoj komunikaciji, u komunikaciji elektronskih medija, koja je dovedena na zastrašujući nizak nivo.To što se dešava na našoj medijskoj sceni, to je ispod, bukvalno ispod svakog nivoa“, ističe advokat i izabrani član REM-a koji je podneo ostavku Rodoljub Šabić.
Podsetimo, način izbora članova Saveta REM-a promenjen je 2023. godine, kada je uloga Skupštine svedena na izbor između dva kandidata, koje predlože organizacije civilnog društva i profesionalna udruženja. Prvi konkurs je neslavno prošao, nakon što se sedam kandidata povuklo zbog nepravilnosti i nedostatka garancija nezavisnosti. U međuvremenu, studenti u blokadi blokirali su zgradu RTS-a sa zahtevom za poništavanje tog procesa i otpočinjanja novog. Do toga je i došlo, ali ni drugi pokušaj nije urodio plodom.
Pošto deveti član Saveta REM-a iz redova nacionalnih manjina nije izabran, iako je prema proceduri odlučeno da se taj kandidat bira između albanskog i bošnjačkog kandidata, vladajuća koalicija tražila je da se u postupak uključi mađarski kandida. Pokrenut je novi proces, nakon čega su četiri već izabrana člana podnela ostavke. Vlasti su reagovale tvrdnjom da su ti kandidati bili pod pritiskom da se povuku, te da deo organizacija koje su ih predložile nisu ni imale nameru da se Savet zaista konstituiše, već da obezbede većinu u tom telu. Takva većina imala je za cilj gašenje Informera, više puta ponovio je predsednik Srbije.
„Priča o tome da smo razmišljali o ukidanju nekog omiljenog predsednikovog medija, to je stvarno neozbiljno. Prvo, za to nema čak ni elementarnog osnova. Dakle, da je neko predsedniku skrenuo pažnju na stvarni sadržaj zakona, znao bi da je to nemoguće. Za oduzimanje dozvole, prvo, potrebno je preduzeti čitav niz prethodnih mera. Dakle, ne može to preko noći. A drugo, za oduzimanje dozvole treba šest glasova. Nazavisni su mogli imati najviše pet. Prema tome, predsednikov medij je mogao biti miran“, navodi Šabić.
Nakon tih ostavki, Odbor za kulturu i informisanje je pre skoro pola godine pokrenuo novi postupak za izbor preostala četiri člana, ali se na njega, prema rečima Šabića, nijedna od organizacija koje su ranije predlagale kandidate nije uključila, zbog čega je postupak na kraju morao biti poništen. Trenutno Savet REM-a ima četiri izabrana člana, koji prema nalazima portala Cenzolovka, primaju platu u mesečnom iznosu između 220.000 i 250.000 dinara, uprkos tome što ovo telo i dalje nije u funkciji.
