Uprkos tome što su pregovori započeti još 21. januara 2014, vlada je otvorila svega 22 od 35 poglavlja, od kojih je samo dva zatvoreno. Ovaj spor tempo, posebno u ključnim oblastima poput pravosuđa, vladavine prava, borbe protiv kriminala i korupcije, pokazuje ozbiljan nedostatak političke volje, znanja i kapaciteta vlasti da sprovede neophodne reforme koje pre svega traže građani Srbije.
Susedna Crna Gora, sa statusom kandidata od 2010. godine, otvorila je svih 33 poglavlja i zatvorila šest, a prihvatanjem prelaznih merila u dva ključna poglavlja za vladavinu prava, na putu je da postane sledeća članica evropske porodice naroda.
I dok Srbija 11 godina kaska u mestu, uporedna analiza pregovora pokazuje razlike u efikasnosti pristupanja EU. Slovačka je završila pregovore za dve godine zahvaljujući visokoj pripremljenosti, dok je Hrvatska, uprkos izazovima poput slovenačke blokade, završila pregovore za šest godina i postala članica 2013, deset godina nakon podnošenja zahteva.
Iskustva drugih zemalja sugerišu dinamiku i izazove pregovora s EU. Slovenija i Češka završile su pregovore za četiri godine i postale članice 2004, dok su Rumunija i Bugarska, uprkos složenim reformama, to postigle do 2007. Poljska je, zahvaljujući reformama iz devedesetih, uskladila zakonodavstvo i završila pregovore za četiri godine. Uspeh zavisi od političke volje, reformi i sposobnosti države da prevaziđe prepreke, što ostaje izazov za Srbiju i za zemlje regiona.
Politički izazovi i odsustvo transparentnosti u ključnim sektorima dodatno usporavaju proces. Pitanje odnosa sa Prištinom samo je deo problema. Suštinski problemi leže u nedovoljnoj posvećenosti vlasti Aleksandra Vučića sprovođenju evropskih standarda, uprkos retorici usmerenoj ka EU integracijama.
„Vreme je da se trenutna vlast jasno kaže – nismo sposobni da Srbiju reformišmo u savremenu evropsku državu gde vladaju zakoni i gde postoji politička odgovornost“, izjavio je direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi povodom 11 godina od otpočinjanja pregovora. „Ovaj nivo stagnacije ne samo da ugrožava evropsku budućnost Srbije već i obeshrabruje građane koji očekuju bolji standard života i vladavinu prava“, dodao je on.
Zbog neuspeha u ključnim oblastima, neophodno je preispitati prioritete i preduzeti odlučne korake. Građani Srbije zaslužuju bolji rezultat, transparentniju politiku lišenu korupcije i političku odgovornost koja ih vodi ka evropskoj budućnosti.
