Piše: dr Nataša Jovanović, specijalista pedijatar
Povodom svetske nedelje dojenja, stručnjaci platforme za besplatne zdravstvene konsultacije Doktok objašnjavaju mladim roditeljima razliku između dojenja i adaptirane mlečne formule, a u korist pravilne ishrane i najadekvatnijeg obroka za njihovo novorođenče u prvim mesecima njegovog života.
Roditeljima treba objasniti da je i adaptirano mleko zapravo kravlje mleko koje je industrijski prerađeno tako da po sastavu bude što sličnije majčinom i uz sve dodate vitamine, probiotike, omega masne kiseline i dalje ostaje lošije po imunološkom sastavu, svarljivosti i ukusu.
Tačno je da će se dete uspešno razvijati i na adaptiranoj formuli. Veliki procenat sadašnjih mladih majki je upravo tako i hranjen u odojačkom uzrastu, međutim sva nova medicinska istraživanja ukazuju da je dojenje prevencija čitavog niza „modernih“ bolesti – dijabetes, alergije, gojaznost, reumatološke, maligne, hronične crevne bolesti… Ta činjenica bi trebalo da bude motiv majkama da svom novorođenčetu kao prvi poklon daju upravo svoje mleko.
Sa druge strane, žene koje ne doje ne treba osuđivati, one nisu ni lošije majke niti manje vole svoju decu. U najvećem broju slučajeva su zaista osetile da nemaju dovoljno mleka, a uzrok tome je tema za sebe i treba ga tražiti u nedovoljnoj stručnoj pomoći dojilji u prvih dva meseca po porođaju i edukaciji na temu dojenja. Ključni period za uspostavljanje uspešnog dojenja nisu prva dva dana u porodilištu, već prva dva meseca po porođaju, kada se učestalim i pravilnim podojima obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji mleka.
Princip je jednostavan – što češće beba bude sisala, dojka će više mleka proizvoditi. Prva dva do tri meseca je upravo period kada majke odustaju od dojenja, zbog prepunjenih dojki, bolnih podoja, ragada, mastitisa, ali i iscrpljenosti. Ukoliko uz to dobiju informaciju da je beba slabije napredovala (što u najvećem broju slučajeva bude zbog nepravilnog hvata bebe za dojku, a ne zbog nedostatka mleka), vrlo brzo kao terapiju dobijaju dohranu adaptiranim mlekom. Neke majke se za adaptirano mleko odlučuju na pritisak okoline pod pretpostavkom da je kvalitetnije od majčinog, jer su im rekli „da im je slabo mleko“, da imaju „male grudi“, „ravne bradavice“ ili da ne smeju dojiti ako imaju povišenu temperaturu ili mastitis. Zato se svim trudnicama savetuje da se o dojenju edukuju pre porođaja, od stručnog kadra, koji ne mora uvek biti lekar ili medicinska sestra, ali mora imati provereno znanje na temu dojenja. Brojne su online škole za trudnice koje se bave ovom temom, nacionalni programi za podršku dojenju i udruženja za promociju dojenja. U našoj zemlji više od decenije postoji besplatno savetovalište za dojenje Udruženja „Roditelj“, gde majke mogu dobiti savet i pomoć kako vršnjačkih, tako i licenciranih savetnica za dojenje, koje su položile ozbiljan međunarodni ispit iz laktacije (IBCLC).
Savet svim majkama je da doje prvih 12 meseci. Nakon tog vremena, ukoliko ste odlučili da prestanete sa dojenjem, uradite to postepeno i dajte detetu vremena da se prilagodi. Na svaka tri-četiri dana ukinite po jedan podoj i zamenite ga drugom hranom, da biste dali vremena dojkama da same smanje produkciju mleka. Dete će verovatno negodovati jer za decu dojenje nije samo hrana, već i trenutak nežnosti sa svojom majkom. Ukoliko je dete uznemireno i plače zbog majčinog odbijanja, nemojte mu u tom trenutku podoj uskratiti, već usporite odvikavanje, ali nastojte da mu skrenete pažnju na neku drugu aktivnost i ne čekajte da ogladni. U periodu odvikavanja provodite više vremena zajedno, mazite ga i igrajte se, da shvati da je majka uz njega i bez dojenja. Uživajte u majčinstvu.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Posetite www.doktok.rs registrujte se i zakažite termin na Doktok platformi koja nudi besplatne zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
