Kako se ova bolest prepoznaje i leči, objašnjava dr sci med. Marko Marković, neurohirurg u privatnom zdravstvenom sistemu MediGroup.
„Diskus hernija najčešće nastaje sponatno, usled načina života, a mnogo ređe traumatski, odnosno nakon povrede. Postoji više oblika i formi, a u najužem smislu radi se o gubitku elastičnosti diska, što rezultira njegovim izletanjem i uklještenjem nerva. Najčešće je to u lumbalnom delu kičme, što može biti praćeno i trnjenjem i bolovima u nogama. Ukoliko je reč o vratnom delu kičme, ovi simptomi se mogu osećati i u rukama. Vrlo retko se javljaju bolovi u srednjem, odnosno grudnom delu leđa, i oni imaju pojasno širenje“, navodi dr Marković.
On ističe da je uporan i jak bol dovoljan znak za odlazak neurohirurgu i dodaje da se kao najalarmantniji simptom može pojaviti i slabost u rukama ili stopalima. Za donošenje najadekvatnije odluke o vrsti lečenja, kako kaže, ključni su individualni pristup svakom pacijentu i svakom problemu.
„Kroz pažljivo ispitivanje pacijenata i detaljan opis tegoba, odlučujemo se za dalju dijagnostiku koja uglavnom podrazumeva magnetnu rezonancu, a u ređim slučajevima skener. Nakon toga se donosi odluka o najboljem metodu lečenja. Kada su u pitanju blaži oblici diskus hernije, tada se pribegava intervencijama koje se rade u lokalnoj anesteziji, poput laserskih operacija ili bioregenerativnih procedura. Cilj je da se otkloni bol i pacijentu omogući komforan život. Ukoliko je došlo do uklještenja nerva i izletanja diska, onda se pribegava endoskopskoj operaciji kičme, kojom se danas mogu rešiti svi oblici diskus hernije, osim kada je ona u vratnom delu i pritiska kičmenu moždinu“, kaže dr Marković.
Kao pionir minimalno invazivne hirurgije kičme u Srbiji i regionu, on objašnjava da je reč o najpreporučljivijem i najefikasnijem metodu lečenja, zbog najveće preciznosti i najmanjeg oštećenja tkiva.
„Moja preporuka su endoskopske operacije koje su bezbedne i efikasne. Ova intervencija podrazumeva jedan ubod u kožu od svega par milimetara i stavljanje jednog končića nakon operacije. To znači da rana praktično ne postoji, a efekat je maksimalan. Već sutradan, pacijenti idu kući i naredne dve nedelje izbegavaju veće fizičke aktivnosti. Nakon toga, javljaju se na fizikalnu terapiju koja može biti i ambulantnog tipa, i onda su spremni da se vrate uobičajenim aktivnostima koje uključuju i bavljenje sportom“, kaže dr Marković.
Njegova iskustva pokazuju da je u 90 odsto slučajeva pacijentima bolje nakon operacije i oni više nemaju tegobe.
„U retkim slučajevima, oni mogu osećati bol i nakon zahvata, ali manjeg intenziteta nego pre operacije. Međutim, ukoliko pacijenti imaju tegobe kao ranije, onda bi trebalo uraditi kontrolu i odlučiti o daljem postupanju. U vrlo retkim slučajevima je neophodno ponoviti operaciju, čime se postiže rešavanje problema. Endoskopski zahvat je najbolje rešenje i kada je reč o reintervenciji“, zaključuje Marković.
