Gostujući na RTS-u imunolog Srđa Janković je rekao da svaka osoba koja preboli zaraznu bolest u svojoj krvnoj plazmi ima antitela koja će da se vezuju za uzročnika te bolesti i da ga donekle blokiraju i otežaju put kroz organizam, u ovom slučaju zaražavanje novih ćelija kada je virus u pitanju.
Prema njegovim rečima ova metoda funkcioniše kao dopunska.
„To nije lečenje koje će da izleči svakoga ili da zameni druge lekove. Neće kod svih imati pun učinak zato što zavisi od trenutka od faze bolesti. Čovek pravi i svoja antitela kada se zarazi, ali u početku ih još nema dovoljno i naravno, kod onih sa blažom kliničkom slikom neka dobrobit od te terapije se ne bi videla, jer bi se organizam sam izborio“, rekao je Janković.
Još iz ove rubrike
On ističe da treba izabrati da se da onima kojima najviše može da pomogne, a to su, kako kaže, oni koji imaju najveći rizik da razviju tešku kliničku sliku, a pre nego što se ona do kraja razvije.
Pažljiva selekcija pacijenata je veoma važna, kaže Janković, jer će se oni koji imaju blagu kliničku sliku sami izboriti.
„To nije univerzalna metoda koja će svakom biti od pomoći i nije metoda koja će predstavljati neko sveobuhvatno ili konačno rešenje. Više je neki ‘jezičak na vagi’. Možemo spasti živote onih gde ostala terapija možda nije dovoljna da ih spasi“, rekao je on.
Na pitanje da li može služiti kao mera prevencije koja će se davati zdravim ljudima, imunolog dr Srđa Janković dao je pozitivan odgovor, naglašavajući da je to moguće tek u potonjoj fazi, kada bude više rekovalescenata, odnosno kada bude više osoba koje su prebolele.
„Naravno, što je više takvih ljudi to je više potencijalnih davalaca plazme“, kaže Janković i dodaje da će i kod nas taj broj sve više rasti i da će u nekom trenutku prevazići broj novoobolelih.
„To je prekretnica epidemije, neke zemlje su je već prešle, mi ćemo, nadam se, uskoro. Tako da kasnije zaista postoji mogućnost da štitimo izložene osobe, osobe sa visokim rizikom i na taj način“, rakao je imunolog.
Međutim, ističe da je ta zaštita kratkotrajna, jer je to princip pasivne imunizacije.
„Gotova antitela nije napravio sam organizam primaoca, ona traje koliko traje. To je protein koji ima svoje trajanje u organizmu. Kad se razgradi, zaštite više nema. Organizam ništa nije naučio od toga što smo mu dali, samo je bio zaštićen nečim spolja“, objašnjava Janković.
Naglašava da je za razliku od toga, vakcina aktivna imunizacija, koja naš organizam uči da se odbrani.
„Zato je vakcina dugoročno efikasna, dok ovo samo na kratko pomaže. Ali to na kratko, može da bude baš ta presudna pomoć“, naglasio je Janković.
Prema njegovim rečima, vreme potrebno da krvna plazma stigne do davaoca do onoga kome je neophodna može biti dan do dva kada su svi kriterijumi zadovoljeni, dok za razliku od toga sa vakcinama je situacija mnogo komplikovanija, zbog toga što se mora dokazati delotvornost i bezbednost svake nove vakcine.
„Već ima nekoliko eksperimentalnih, ja obično volim da kažem potencijalnih, zato što u ovom trenutku ne znamo da li su delotvorne i bezbedne dok se to ne ispita i ne možemo ih davati ljudima pre nego što se ispita. A pre nego što se ispita, moraju sve etičke norme i sve konvencije o tome da se sprovedu. Zbog toga je potrebno vreme i zbog toga dajemo procenu od godinu i po dana do dve, mada neki naučnici smatraju da mogu doći do vakcine za primenu i ranije, čak već i na proleće“, objasnio je Janković.
On je naglasio da kada budemo postepeno ukidali protivepidemijske mere, moramo biti oprezni, kako ne bismo ugrozili osetljive populacije.
„Kolektivni imunitet će se izgraditi ako ne budemo imali drugog rešenja, ako vakcina ne stigne na vreme. Naravno imamo mogućnost da virus postane sezonski pa da tokom jednog dela godine moramo da brinemo o njemu i da postane endemski, da je uvek tu. U ovom potonjem slučaju će ići ka kolektivnom imunitetu i ka tome da ovaj novi koranvirus postane stari“, rekao je Janković.
Tamo gde je imunitet stvoren rapidno, kako kaže, cena je jako veliki broj žrtava i kolaps zdravstvenog sistema.
„S druge strane to može tako da se završi. Nama je cilj da sprečavamo masovno zaražavenje zato što uvek može zahvatiti i one osetljive grupe, a pre svega, mi ne znamo ko je sve osetljiv“, zaključio je Janković.
