Program iz dva dela, pod nazivom „Kuba – umetnost življenja“, slikama, rečju, a pre svega zvukom i pokretom, dočarao je posetiocima sve lepote, zagonetke i kulturno-istorijske vredosti ovog karipskog ostrva. U formi slobodnog, spontanog razgovora, publika i voditelji razmenjivali su najčešće asocijacije na večito inspirativnu zemlju. Krajnji cilj bilo je pronalaženje odgovora na pitanje šta Kubu čini istinski „sjajnim mestom“, a predstavljene znamenitosti su bez sumnje i dokazale ovo, izvorno značenje njenog imena.
Kuba je, zahvaljujući prošlosti koja na mnogo načina oblikuje njenu današnjicu, zemlja upadljivih kontrasta. Našem narodu je posebno bliska usled duge istorije dobrih odnosa i simpatija prema njihovom temperamentu. Kubanska radost postojanja uprkos svemu, vedrina i vitalnost koje isijavaju iz svakog aspekta njihovog stvaralaštva, kolorita, stila života, međuljudskih odnosa i nenarušene bliskosti sa prirodom, inspirišu čitave generacije i privlače reke turista. Samim tim, opravdano je čak govoriti o nekoj vrsti „kubanskog sna“, nasuprot opšteprihvaćenog američkog, koji na drugačiji način zanosi svet već umoran od posledica globalizacije.
Upravo takvu, dvosmislenu tačku gledišta sugeriše Darko Rundek pesmom „Kuba“, čiji su tonovi otvorili prvo veče na terasi Biblioteke. Posetiocima su predstavljeni koreni i zvanični simboli kubanske državnosti, čuli su kako zvuče „Gvantanamera“ i nacionalna himna, koje su ugrožene endemske vrste na „krokodilu Kariba“, a šta kriju plaže svrstavane među najlepše na planeti. Podstaknuti živopisnim fotografijama, prošetali su prestonicom, zavirili u muzeje i ustanove, naposletku se podsetili jednog od zaštitnih znakova Kube, mada rođenjem Amerikanca, Ernesta Hemingveja. Slušali su o njegovim kubanskim godinama kada je, između ostalog, napisao neke od svojih najboljih romana, dobio Nobelovu nagradu za književnost i upoznao Fidela Kastra na – takmičenju u sportskom ribolovu.
U završnici prve večeri, mladi instruktor Jovan Ilić iz Plesnog kluba „Luna“ predstavio je publici istorijat i osnove salse, čijim su se koracima ubrzo prepustili, pod otvorenim nebom.
Zbog vremenskih prilika, drugi dan programa održan je u Maloj sali Biblioteke, ali to nije narušilo obostrani entuzijazam „putnika“ i „vodiča“. Nakon kultne numere „Hasta siempre, Comandante“, razvila se priča o poslednjem modernom heroju, „tužnom vitezu od Anda“ Ernestu Gevari. Posetioci su otkrili kako je dobio nadimak po kome ga prepoznajemo, saznali sve o nastanku danas ikonične fotografije „Guerrillero Heroico“ Alberta Korde, kao i šta je Če najviše voleo da čita.
Sledeći segment odnosio se na kubansku kulturu, pogotovo tradiciju pisane reči, nadaleko čuveni obrazovni sistem, ali i dvostruku prirodu postrevolucionog režima, neretko represivnog i tragičnog za umetnike poput prozaiste Reinalda Arenasa. Hedonistički aspekt pokrio je deo posvećen ostrvskoj kuhinji, legendarnim koktelima, tompusima, uličnom stvaralaštvu, nezaobilaznim oldtajmerima i afrokubanskim kultovima zabašurenim u katoličkoj religiji.
Završnicom je posebna pažnja poklonjena muzici Kube, karakterističnoj mešavini afričkog i španskog nasleđa, ali i kulturne razmene sa njujorškom džez scenom. Bilo je reči i o dvojakom predstavljanju ove zemlje i njenog naroda u pop kulturi, tačnije holivudskim filmovima poslednjih četrdeset godina. Salsa je sada već malo iskusnijim, a svakako slobodnijim i opuštenijim gostima upotpunila doživljaj, probudivši želju da jednoga dana zaplešu na samom havanskom tlu. Vodiči kroz program „Kuba – umetnost življenja“ bili su bibliotekari Biljana Arsić i Isidora Đolović.
