„Velika zamerka na predloženi rebalans je izražena netransparentnost javnih rashoda, koja je dodatno povećana u odnosu na prethodne budžete“, naveo je Fiskalni savet u analizi predloga rebalansa budžeta o kojem će sutra početi rasprava u Skupštini Srbije.
Rebalansom je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8 odsto BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9 odsto BDP-a).
„Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi (gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a)“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Dodaje se da se takvo uvećanje budžetskog deficita ne može objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.
„Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture“, ukazao je Fiskalni savet.
U analizi tog nezavisnog tela navedeno je i da problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče i da je „kriza zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja – što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize“.
„Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10 odsto), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5 odsto“, ocena je Fiskalnog saveta.
