Mali stan u mirnom okruženju, odmah do pešačke zone, namešten i svetao – ovako se u oglasima reklamirao jedan stan od 13 kvadrata u centru Beograda. Na slikama se vidi da je stvarno mali: tuš kabina je praktično u kuhinji, a unutar nje se nalaze i wc šolja i lavabo.
Ipak i pored toga, nije priuštiv svima.
Vlasnik je za kiriju tražio 280 evra, pa bi nekome sa minimalnom platom ostalo još samo 90 evra za račune, hranu, gorivo i sve druge troškove u toku meseca.
I ovo nije izuzetak.
Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su od 19. juna do 3. jula analizirali skoro 1.600 oglasa za izdavanje stanova u Beogradu, a nakon toga ih poredili sa minimalnim i prosečnim platama. Podaci pokazuju da je većina stanova u glavnom gradu ili nepriuštiva ili značajno opterećenje za budžet građana.
Prioriteti se razlikuju kod svakog od nas, pa tako neko traži stanove u određenom delu grada, makar i kirija bila veća, dok je drugome bitno samo da potroši što manje. CINS je zbog toga kao merilo uzeo praksu Ujedinjenih nacija po kojoj se troškovi zakupa smatraju pristupačnim ako ne prelaze 30% naših prihoda. Ovi troškovi obuhvataju samo cenu kirije, a ne i računa i drugih troškova vezanih za stanovanje.
U skladu sa tim, od skoro 1.600 oglasa koje smo analizirali, građanima sa prosečnom platom (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za Beograd, nešto više od 1.000 evra) dostupno je bilo manje od 14% stanova, a onima sa minimalnom – nijedan.
Najpovoljniji stanovi su bili dostupni dalje od centra ili u prigradskim opštinama: u Grockoj, Rakovici i Lazarevcu, sa prosečnom cenom kirije manjom od 400 evra. Pa tako, ako imate prosečnu platu, živite sami i tražite stan u Beogradu, na raspolaganju su vam uglavnom garsonjere ili manji stanovi, kao i oni dalje od centra.
Kaća Lazarević, agentkinja koja se godinama bavi nekretninama u Srbiji, kaže da je na porast cena stanova koji se izdaju u Beogradu uticalo više faktora.
„Pre svega nedostatak stanova za izdavanje i to stanova koji bi bili po realnim cenama i priuštivi za većinu građana – studenata, mladih zaposlenih ljudi i ljudi sa porodicom koji počinju život bez roditelja i sa nekim svojim platama.“
Ona dodaje da je na tržištu haos napravila epidemija korone, kao i dolazak Rusa u Srbiju nakon početka rata u Ukrajini jer, kako objašnjava, oni nisu pitali koliko stan košta.
Ljudi sa minimalnom platom praktično nisu ni imali izbor – stanova za trećinu od 370 evra, koliko je iznosio minimalac, nije bilo.
Čak ni najjeftiniji stan sa početka teksta ne ispunjava osnovne uslove. Prema našem Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, minimum za jednu osobu je garsonjera ili stan od bar 22 kvadrata. S brojem članova domaćinstva, ta granica se povećava.
Lazarević kaže da je situacija sa cenama stanova brine. Ona dodaje da stremimo ka evropskim cenama, a standard nam je daleko ispod i da tako mladi svet teramo da odu „negde napolje“.
„Oni pod ovim uslovima ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom, ne mogu da dobiju platu koja će zadovoljiti njihove prohteve i zato kažem nije dobro.“
Kako su analizirane cene nekretnina
Da bi videli kako se kreću cene stanova u glavnom gradu i da li građani mogu da ih priušte, novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su analizirali Halo oglase.
Tokom 15 dana od druge polovine juna 2024. godine analizirali su skoro 1.600 unikatnih oglasa za izdavanje nekretnina u Beogradu. Njih su poredili sa prosečnom i minimalnom platom za taj period.
