Odmah pošto su obavili građansku dužnost zaokruživanjem jednog od ponuđenih brojeva na glasačkom listiću, i spuštanjem istih u kutiju, Marisav i Prebisav su se uputili u kafanu „Zlatno doba“. Kafana se nalazi na kraju Evropske ulice, okružena je ruskim stepskim zelenilom, a u živopisnoj barici ispred kafane kočoperno leluja kineski pirinač.
– Izvolite, gospodo! – dočeka ih konobar.
– Šta imate od specijaliteta?! – pitali su.
– Danas nudimo Novinarsku patku sa prelivom od svetle budućnosti, garniranu mešavinom antikorupcijskih zakona i rastućim standardom!
– Donesi ti nama nešto opipljivije! Na primer – leskovački voz!
Konobar im je objasnio da njihov roštilj majstor više ne priprema taj zastareli specijalitet iz onog jednoumnog vremena.
– Dobro, daj nešto savremeno iz ovog mnogoumnog vremena! – preinačili su porudžbinu.
– Danas nudimo Evropsku deregliju za dugo putovanje. Sadrži: Briselske uštipke, Hašku vešalicu, Makronove ražnjiće, MMF-ovu slaninicu u magli i Pristupnu dijetalnu kobasicu!
– Uz ovu novotariju sigurno predlažete neko dobro domaće vino?!
– Nije domaće, al’ se već odomaćilo: Bajdenovo crno inauguraciono.
– Još ako imate i pevačicu da nam otpeva šlager „Pomaže bog Evropo“! Baš bi nam prijao ručak. – poželeše Marisav i Prebisav…
