Do pre nekoliko godina bio sam potpuno normalan čovek, što se tiče konzumiranja hrane. Onda mi je nešto „kvrcnulo“, najverovatnije u mozgu, i ja sam počeo nenormalno da jedem.
Moj komšija Preža, dobrovoljni učesnik rata iz devedesetih, smatra da su za moju muku najveći krivci NATO milosrdni anđeli. Oni su, kaže, bacili bombu sa nekim mikroorganizmima koji kod mene izazivaju preveliku glad. Predlaže da ih tužim u Strazbur, međutim ja nemam početni kapital za tužbu. Sve potrošim na hranu.
Kuma Milodarka misli da su se u mene uselile neke nečastive sile i da mi je jedina pomoć baba Ranđijana, najpoznatija vračara iz vlaškog sela Strnđemn. Odem tamo, ali baba Ranđijani su baš tada davali četrdesetodnevni pomen.
Vratim se kući i nastavim po starom. Kad ispraznim lonce, šerpe i tiganj sa šporeta, napadnem frižider, a onda osvajam špajz. Dok moji gladuju, kao da su jasenovački zatočenici, ja trčim na kontejner. Tamo se uvek nađe nešto za fruštuk, koliko da dopunim tanka i debela creva, a bogami i slepo crevo.
Ukućani se drže za glavu. Ne znaju kako da me obuzdaju i dovedu u red. Naročito žena. Kad me vidi da žvaćem momentalno joj skoči pritisak i dobije tahikardije. Ja jedem, a ona u predinfarktnom stanju. Nekoliko puta je završila u hitnoj pomoći.
Nagovoriše me da odem kod nutricioniste.
– Stroga dijeta! – obavesti me lepojka zvana nutricionista.
– Šta ne smem da jedem?! – pitam a creva me odaju da sam gladan, krče.
– Treba da unosite kobalt, cink, magnezijum, zeolit, gvožđe, proteine, omega 3 masne kiseline, natrijum, kalcijum i sve vitamine! – izdeklamova i dade mi odštampano uputstvo za postupke kod kuće.
– Izvinite, moja žena je penzionisani bankarski službenik! – dođem nekako do reči.
– A zašto je to važno?!
– Zato što obroke od namirnica koje ste mi preporučili može da pripremi jedino nuklearni fizičar, ili doktor hemijskih nauka. Moja žena bi pre napravila neutronsku bombu nego da zgotovi paprikaš bogat tim vašim mikro i makro elementima.
– Gospodine, najbitnije je da izbacite masti i ugljene hidrate i da obavezno koristite zeolit! On čisti organizam od slobodnih radikala koji mogu da nanesu veliko zlo…
– Jel?! – iznenadim se. – A ja se baš pre neki dan učlanio…
– Šta ste radili?!
– Ma ništa!… Nego, jel taj zeolit neka nevladina organizacija?!
– Zeolit je mineral. Kod nas ga najviše ima u okolini Kopaonika.
Poslušao sam savet prelepe nutricionistkinje.
Najpre sam se isčlanio iz stranke da nemam nikakvih dodira ni sa slobodnim ni sa ovim drugim radikalima. Sada, pre doručka, svakodnevno glođem kamen bogat zeolitom. Doneo mi tečin sestrić sa Kopaonika. Žena je htela da mi kupi tablete, ali ja smatram da je kamen organski i da će mi više pomoći. Ukus nije loš, ali je tvrdoća velika. Osećam da mi se razbežalo i ono malo slobodnih radikala što su se vrzmali po mojoj podsvesti.
I smršao sam prilično. Polomio sam zube pa ne mogu ništa da jedem…
