Ako uživate u zimskim radostima ili, jednostavno, provodite dosta vremena napolju po niskim temperaturama, sigurno ste primetili i nepoželjne posledice. Našem telu ne prija boravak na veoma niskim temperaturama, bez obzira na to kako se obučemo i koliko se krećemo. Višesatni boravak na hladnoći, ili samo pola sata ako duva hladan vetar, može dovesti čak i do promrzlina i jakih bolova, te ovakvo stanje ponekad zahteva i medicinski tretman. Naše uši su posebno osetljive, pa pročitajte kako da se sačuvate.
Zašto uši bole nakon izloženosti niskim temperaturama?
Ako se nešto duže zadržite na hladnoći, sigurno ćete prvo primetiti crvenilo i bol u ušima. Naše uši su praktično ostale nezaštićene od niskih temperatura (čak i ako nosite kapu). Naime, koža spoljašnjeg slušnog kanala je vrlo tanka, te nema masnog tkiva koje bi imalo zadatak da zaštiti nervne završetke od hladnoće. S druge strane, u samom spoljašnjem slušnom kanalu se nalazi veliki broj nervnih završetaka (C2-C4 spinalni nervi, 5. kranijalni nerv, 7. kranijalni nerv, 9. kranijalni nerv – Džejkobsonov, kao i 10. kranijalni nerv – Arnoldov).
Stimulacija navedenih nerava prilikom izlaganja niskim temperaturama će rezultirati pojavom jakog bola u ušima. Bol se uglavnom pojavljuje nakon izloženosti hladnom vazduhu ili vetru i obično traje između 15 i 60 minuta. Većina osoba ovaj bol opisuje kao probadajući i oštar, u dubini uva. Sličan osećaj se može javiti i nakon ronjenja ili plivanja u hladnoj vodi. Kada stimulacija, odnosno izloženost hladnoći prestane, i bol će nestati. Zapravo se ne radi o zdravstvenom problemu nego o normalnoj reakciji organizma, te za ovo stanje nema ni leka. Preventivne mere uključuju upotrebu toplih kapa ili grejača za uši.
Međutim, i pored zagrejavanja i utopljavanja ušiju, osobe koje su osetljivije na hladnoću će ipak osetiti bol u ušima ako duže borave napolju, na ekstremnim temperaturama. Ovaj bol bi trebalo razlikovati od bola koji prati infekciju unutrašnjeg, spoljašnjeg ili srednjeg uva. Ovakav bol će se pojaviti samo posle izlaganja ušiju hladnoći. Bol koji se javlja nevezano za izloženost ekstremno niskim temperaturama upućuje na moguće zdravstene probleme.
I infekcije uva su češće zimi
Jedan od razloga zašto je bol u uvu izazvan infekcijom lako pomešati s bolom koji je rezultat izloženosti hladnoći, leži u činjenici da se i infekcije ušiju češće javljaju zimi. Akutna upala srednjeg uva je posebno učestala kod dece i beba tokom zimskih meseci. Upala uglavnom potiče iz nosa i ždrela, te dalje, kroz Eustahijevu tubu, stigne i do srednjeg uva.
Ukoliko se dete žali na bol u ušima, najpre bi trebalo sniziti telesnu temperaturu, ako je povišena (paracetamol snižava temperaturu i ublažava bol). Zatim bi se trebalo obratiti pedijatru, koji će dalje uputiti na ORL specijaliastu, ako za tim ima potrebe.
Kod virusnih upala je lečenje uglavnom simptomatsko. Uglavnom se u terapiju uključuju kapi za nos. Trebalo bi povesti računa da se antibiotici ne koriste u tretmanu virusnih infekcija. Posledice mogu biti pojava osipa, mučnine, povraćanja, proliva, a na kraju rezultat može biti i rezistencija na antibiotike. Ako se sumnja na bakterijsku upalu, trebao bi uzeti bakteriološki bris nosa i na osnovu laboratorijskih rezultata i anamneze se prepisuje odgovarajuća terapija (najčešći „krivci“ su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis).
U slučaju komplikacija infekcije srednjeg uva, dete će se hospitalizovati, kako bi se primenila adekvatna terapija kroz infuziju. Ukoliko nema pozitivnih pomaka u roku od 24 časa, razmatra se i hirurška intervencija. Roditelji često postavljaju pitanje da li je moguće da dete izgubi sluh usled ozbiljnije infekcije. Odgovor je potvrdan. Moguće je izgubiti sluh (privremeno ili trajno) usled infekcija, uključujući česte infekcije srednjeg uva (otitis media), „uvo plivača“ (otitis externa), ali i ozbiljnije virusne (mumps, ospice, herpes) i bakterijske infekcije (meningitis, sifilis), koje mogu dovesti do oštećenja unutrašnjeg uva i živca. U pojedinim slučajevima se sluh vraća nakon primene odgovarajuće terapije ili operativnog zahvata. Dešava se da gubitak sluha ostane trajan, te se u tom slučaju primenjuju slušni aparati.
Da li se i kako možemo zaštiti od upale ušiju?
Nažalost, ne postoji način da se potpuno zaštitimo od infekcije uva. Prevencija podrazumeva održavanje higijene, poput redovnog pranja ruku, izbegavanje kontakta sa osobama koje već imaju upalu gornjih respiratornih puteva, kao i izbegavanje boravka u zadimljenim prostorijama.
Obično se najduže zadržava upala unutrašnjeg uva. Međutim, uz adekvatnu terapiju, simptomi se u potpunosti povlače u roku od jedne do dve nedelje. U tom periodu bi trebalo uspostaviti karantin, kako se infekcija ne bi širila dalje. Ako se primete znakovi pojave komplikacije, poput gnojne sekrecije, jakog crvenila ili čak gubitka sluha, što pre bi se trebalo obratiti stručnjaku.
