Ovaj program je bio uvod u završne svečanosti 60. Disovog proleća koje su za dva protekla meseca sabrale više od 20 različitih aktivnosti i preko 150 učesnika.
Disovo proleće punih 60 godina donosi besede i probrane reči pesnika i tumača književnosti. Prvo „Slovo o poeziji“ izgovoreno je pred Disovom bistom 1974, a otada pa do danas to je neka vrsta „profanog obreda“ koja u završnici Disovih svečanosti donosi različite poetičke poglede u svojevrsnoj „poetskoj ispovedaonici“. Ovogodišnje „Slovo“ govorila je Aleksandra Sekulić, istraživač saradnik na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. U nadahnutoj besedi, ona je između ostalog kazala:
„Danas digitalizam ostvaruje sve svoje snove, a svaki novi tehnološki projekat samo potvrđuje da je čovek izlišan i anulira čovekov udeo. Poezija nije nikakav štit, nikakva odbrambena sila, ona je tek simboličko prostranstvo naših ožiljaka, katalog naših bolova i upravo je zato nepovrediva. Niko ne može da povredi poeziju, niko ne može da ukine pesničku reč, jer pesnici već pevaju o onome što je ukinuto i onome što je izgubljeno. U vrtlogu ovog paradoksa smeštena je divna ljudska, uvek ljudska odgovornost velikih pesnika. Oni stvaraju veličanstveni arhiv naših sudbina, oni su ti naše ja, mesto apsolutnog susreta, mesto nesreće, bolno mesto, dobro mesto.“
Pre više od tri decenije pesnik Borislav Radović je prilikom posete Čačku pohvalio izuzetno topao, gostoljubiv, prijateljski način na koji manifestacija Disovo proleće okuplja sve one koji poeziju pišu, ali je i čitaju. A oni koji je s punom pažnjom iščitavaju i duboko promišljaju o njoj u finalu svečanosti pozvani su da ocene i izdvoje najbolje eseje o pesniku Vladislavu Petkoviću Disu ili odjecima njegove poetike u opusu laureata Disove nagrade. Žiri je radio u sastavu Milica Ćuković (predsednik), Miloš Jocić i Katarina Pantović (članovi).
„Davanje odgovora na neka još nepostavljena pitanja, pronalaženje do sada neslućenih stilsko-poetičkih i tematsko-motivskih saglasja, između hronološki udaljenih, pokatkad naizgled disonantnih pesničkih fokusa bila bi jedna od funkcija književne kritike i esejistike“, rekla je Milica Ćuković, predsednik žirija za esej o Disovom stvaralaštvu. Nakon obrazloženja direktor manifestacije Bogdan Trifunović je dobitnicima Sofiji Todorović, Maši Petrović i Stevanu Jovićeviću uručio nagrade koje se sastoje od diploma i novčanog dela.
U ime žirija koji su činili Alen Bešić (predsednik), Marjan Čakarević i Bojan Vasić (članovi) su doneli odluku ko je u 2023. godini zaslužio Nagradu „Mladi Dis“, a Čakarević je pročitao obrazloženje.
Dobitnica Nagrade „Mladi Dis“ Dunja Ožegović je nakon što joj je predsednik Odbora Disovog proleća Petar Matović uručio plaketu, pročitala stihove iz nagrađenog rukopisa Parenteza.
Program je završen nesvakidašnjim, polusatnim poetskim performansom „Sa očima zvezda“ u izvođenju Kabarea „Nebula“ iz Beograda. Ova umetnička grupa se kroz plesno-muzičko-poetsko-vizuelnu improvizaciju povezuje sa publikom, dajući izvođenju poznatih stihova novu dimenziju. Svaki nastup je neponovljiv, a sebe opisuju kao kosmički leteći cirkus: „Kabare dostiže maksimum slobode izražavanja stvarajući umetnost u sadašnjem vremenu. Vezuje trenutak za trenutak, stvarajući tok svesti i fluid poput onog u snovima. Nebulom u nadrealni svet toplog i ljudskog, svet prevazilaženja i svakodnevnih pobeda nad unutarnjim i vanjskim.“
Mihailo Tadić, Nevena Radulović, Natalija Miljanović, Damir Savković i Duh, predvođeni Jasnom Kinđić, izveli su pesme „Zvezdoznančeva smrt“ Vaska Pope, „Feniks“ Branka Miljkovića i „Naši dani“ Vladislava Petkovića Disa. Za kraj su, uz ritam autentičnih afro-bubnjeva, interpretirali odlomke iz „Afrike“ Rastka Petrovića.
