Da pesme mogu stvarati kosmos istakunuto je prilikom otvaranja izložbe u Galeriji koja je posvećena ovogodišnjem laureatu Nebojši Vasoviću, a potom je u Velikoj sali usledila akademija na kojoj su dodeljene nagrade dobitnicima ovogodišnjih Disovih svečanosti.
Pesmom „Ožiljci“ u interpretaciji glumca Dušana Vukašinovića započet je program, a potom je o izložbi „Kosmos nema centar“ i istoimenom katalogu govorio autor Nikola Peulić, ukazujući da su oni svojevrsni minijaturni arhiv i putokaz za dalje čitanje Vasovićeve poezije. „I Dis i Vasović pripadaju onoj liniji srpske poezije koja misli iz ruba, iz senke, iz slutnji, iz onih predela pesničkog bića gde se jezik kao takav ne razume, već iznova osmišljava i stvara“, kazao je Peulić. Za dizajn plakata i kataloga bio je zadužen Milenko Savović. Izložbu je otvorio član žirija Aleksandar Kostadinović, a poseban ton ovom delu programa dao je Nebojša Vasović koji je, uz zahvalnost autoru za originalost postavke, govorio stihove svojih pesama „Uspeh u Srbiji“ i „Što vole perfekciju“. Publiku je, kroz ovaj deo programa, vodila bibliotekar Marina Belić.
Nakon uvodnog dela usledila je svečana akademija 62. Disovog proleća koja je potvrdila da poezija nije igra i ma koliko da savremen čovek ima utisak da se nalazi u bestežinskom stanju – često nedovoljno kadar da čvrsto stoji na zemlji ili previše uplašen da se zagleda u nebesa – ona ima moć da nas u složenosti, rastrgnutosti i rasparčanosti života očas vrati u koren našeg bića i da probudi čoveka u čoveku. Duboko promišljanje o stihovima u „Slovu o poeziji“ sa prisutnima je podelio novinar, pesnik i prevodilac Dragoslav Dedović. „Pogled sa margine je prirodan umetnikov pogled, on nije nemoćan, već nadmoćan“, kazao je Dedović dodavši da „pesme ne nastaju, one se vraćaju svetu, popunjavajući prazninu koja je bez njih postojala, svet se u pesmi makar za širinu oštrice žileta vraća svom jedinstvu“.
Važnost proučavanja poetike Vladislava Petkovića i pogledi mladih tumača iz generacije u generaciju, kroz konkurs za esej o Disovom stvaralaštvu, ukazuju da njegovo delo iznova budi pažnju, što je i odlika kvalitetne književnosti. To je istakao i član žirija Nikola Marinković. Priznanja esejistima Pavlu Zeljiću, Lazaru Bukumiroviću i Đorđu Đurđeviću uručila je Marijana Lazić, direktor Manifestacije.
I ovog Proleća mladi pesnički glasovi imaju potencijal da svojim perom obeleže tokove savremene srpske poezije. U prilog tome govorilo je i obrazloženje koje je predsednica žirija Nadija Rebronja pročitala, a Nagrada „Mladi Dis“ pripala je Anji Davidović za rukopis „Na obalama vremena“. Njega će Gradska biblioteka Čačak do oktobra objaviti kao 44. publikaciju u Ediciji „Tokovi“. Mladoj pesnikinji iz Beograda plaketu je uručio laureat Nebojša Vasović.
Okosnicu večeri činila je dodela Disove nagarde za 2025. godinu. Pesnik izgnanik se pre više od pola veka poezijom vratio u svoj zavičaj, a nagrada sa njegovim imenom uslovila je povratak na određeno vreme u Srbiju, pesnika biografske dvojnosti Nebojše Vasovića. Zbog čega je delo ovog pesnika, koje sadrži „dah bunta, nepristajanja i prkosa“ zavredilo priznanje sa imenom velikog Disa, saopštio je član žirija Aleksandar Kostadinović. On je u uvodnom delu programa rekao da mu je neobično drago što se žiri opredelio za Vasovića jer taj njegov beskompromisni otpor, ta njegova politička nekorektnost može se lako povezati sa autsajderskom pozicijom Vladislava Petkovića Disa kao autora pesme „Naši dani“. Povelju Nebojši Vasoviću predala je Marijana Lazić, direktor Manifestacije, a u ime pokrovitelja Grada Čačka novčani deo Disove nagrade uručio mu je pomoćnik gradonačelnika Miroslav Petković. Zahvaljujući zaposlenima u Biblioteci koji su učestvovali u organizaciji poetske svetkovine, laureat se osvrnuo i na rad žirija i odluku o priznanju. Vasovićev kritički stav prema savremenom društvu pretočen je u pesnički iskaz u kome se on jezički vešto poigrava autoironijom, ironijom, crnim humorom, a on je to i potvrdio čitajući svoje stihove.
Slobodu pevanja Nebojše Vasovića, koje u svom pesničkom tkanju otkriva i lutalicu i putnika, i provokatora ali i povratnika u najbolji deo srpske moderne književnosti, dočarao je dramski umetnik Dušan Vukašinović koji je kazivao pesme „Povratak ratnika“, „Predosećam“, „Budite pesnici ljudi“ i „Sumatra“.
Nakon svečane akademije koju je vodila bibliotekar Tanja Vuković, usledio je koncert „Najbolje od džeza“ džez pevačice Jelene Jovović kojim je završeno 62. Disovo proleće.
