U čačanskom Kulturnom centru predstavljena je knjiga „Portal“, autora Dragana Grbovića, koji je objasnio neobičan naziv dela, budući da nema veze sa savremenim medijskim portalima. Knjiga je, kako kaže pisac, „drugi svet i razmišljanje o njemu – kako je tamo i kada ćemo jednog dana stići na to mesto“.
„Motiv ove knjige je život. Borba kroz njegov tok, odnos prema religiji i večita pitanja gde je taj drugi svet“, rekao je Grbović za Novu.
Prema njegovim rečima, tematika je i srpska i kosmopolitska – vezana za naše ljude i podneblje, ali i sve svetske religije. Sa jedne strane delo je vrlo opšte, a sa druge izuzetno intimno i lično. Ženama je, naglašava, dao veliki primat.
„One su zaboravljene u našoj istoriji, a njihova uloga je mnogo veća nego što to činjenice i istorijski podaci pokazuju. Naročito u životnim delovima koji se ne mogu opisati. Svaka knjiga pomalo je autobiografska, ima fikcije, mistike i ona je esencija koja će se razvodnjavati nakon njenog čitanja“, zaključio je autor.
Publika ocenjuje da Grbović, već naslovom, simbolično uvodi čitaoca u imaginarni svet u kojem rečenički konzistentno i čitalački pitko otvara pitanja koja okupiraju čoveka od nastanka kognitivne revolucije pa do danas.
„Otkriti smisao i svrhu postojanja u svetu, pa i životu, koji je prepun iskušenja, patnje i tragedije koja nije samo lična nego i kolektivna, predstavlja neiscrpan izvor filozofskih, religijskih i naučnih promišljanja o izvoru snage koja čoveka drži na kugli zemaljskoj i koja ga nevidljivom silom nagoni da, uprkos svemu, nastavi da bije bitku koja se zove život, da nastavi da diše, da sanja, da se smeje, da se raduje, da bude spreman na sledeći udarac sudbine, uz neiscrpnu nadu da će sudbina oboriti pogled pred njim i reći da je dosta“, rekla je Tamara Grujić, bliska prijateljica autora koja je imala priliku da pročita rukopis pre objavljivanja.
Dodala je da „Portal“ nije samo književno delo, niti njene reči o pročitanom plediraju da budu književna kritika, jer se time ne bavi profesionalno. „Moja malenkost je Draganov iskreni prijatelj, sudbinskim pletivom zauvek vezan za njega i njegovu porodicu. Zato je za mene Portal ispovest koja oslikava Draganov karakter, njegova uverenja, razuverene sumnje, njegovu prirodu koja na neznance ostavlja utisak hladne distance, a on u stvari samo ima potrebu da u skladu sa tom prirodom mistifikuje svet oko sebe“, istakla je ona.
Grbović je za ugaoni kamen svog dela uzeo Boga i u rukopisu podjednako zastupio sve tri religije. Na taj način je poručio da je Bog samo jedan, a da na svetu postoje samo dobro i zlo – kao jedina Božija podela – dok su sve ostale podele politički konstrukti koji među ljude unose nesporazume i mržnju.
Posebno je sa poštovanjem opisao srpskog seljaka – onog pravog Srbijanca sa šajkačom, težaka koji na šakama nosi brazde uzoranih njiva, na čelu oslikanu tugu i muku, u oku suzu za onima koje je nadživeo, a pod šajkačom mudru glavu, koja voli slobodno da misli, da uči i saznaje, ali zna i meru.
Ženu, Srpkinju i Srbijanku, autor je uzdigao na pijedestal koji joj zasluženo pripada. Opisao ju je veličanstvenim pridevima i njen lik smestio među ikone pred kojima se ukućani tiho mole.
„Bolji naklon svojim precima, Dragan nije mogao dati. Na kraju, ali najvažnije i ono što će čitaocu izazvati suzu u oku, jeste epilog ovog dela. On se potpuno ogoljava pred nepoznatim čitaocima, i po prvi put ta distanca ruši se jednostavnim okretanjem lista i čitanjem nove stranice. Dragan je na ovu ispovest dugo čekao, a čekali smo je i svi mi koji ga volimo i koji u dubini svojih srca tiho delimo njegovu bol. Konačno je smogao snage i sa nama podelio jednu noć, jedan san i razgovor sa sinom. Očevi znaju kolika je snaga potrebna za to, a Dragan nam je pokazao i dokazao koliko je hrabar i veliko njegovo srce“, zaključila je Tamara Grujić.
Dragan Grbović je Užičanin koji živi u Čačku. Po zanimanju je diplomirani pravnik, sada penzioner. Sa suprugom i troje dece živi u Čačku. Pre nekoliko godina napisao je i svoju prvu knjigu „Sveta gora kraj sveta“. Radio je dugo u službama bezbednosti, diplomatiji, a izvesno vreme i u Rusiji, odakle potiče i njegova ljubav prema knjigama, naročito ruskim piscima.
