Ovaj tekst pruža jasan pregled prednosti, nedostataka i konkretnih preporuka – uz statističke podatke i proverene informacije – kako biste izabrali najpametnije vozilo za vaše potrebe.
Finansijska isplativost i troškovi korišćenja
Kada se procenjuje troškovna opravdanost prelaska na EV, prvi važan faktor jeste ukupna cena posedovanja. To uključuje cenu vozila, subvencije, troškove goriva vs. struje, održavanja i amortizacije. U Srbiji je do 2024. subvencija iznosila do 5.000 EUR za fizička lica, a država je u poslednje četiri godine izdvojila preko 440 miliona dinara, što jasno pokazuje rastuću podršku EV tržištu.
Kada su u pitanju noviji brendovi kao što je npr. BYD cene električnih automobila su pristupačne. Ovi automobili nude doseg od 340–520 km i moderne tehnologije, što ih čini konkurentnim sa SUV ili električnim vozilima klasičnih premium proizvođača.
Poređenja radi, prosečna potrošnja struje kod EV je oko 15 kWh/100 km, što pri ceni od 10 RSD/kWh daje trošak od 150 RSD na 100 km – više nego nekoliko puta jeftinije od benzina i dizela, posebno u zimskom periodu.
Infrastruktura i mreža punjenja
Jedan od ključnih izazova za EV vozače u Srbiji je nedovoljna mreža javnih punjača – trenutno postoji manji broj punktova, što otežava putovanja van gradova.
Međutim, situacija se popravlja: nove punionice se postavljaju duž auto‑puteva i kod hotela, dok neki proizvođači, razvijaju sopstvene punjače koji punjenjem stižu do 70% za kratko vreme.
Za vlasnike električnih vozila iz ponude novih brendova, planiranje putovanja uz pauzu na punionici više nije tako zahtevno. U praktičnom smislu, isplativ prelazak zahteva pre svega pristup kućnom ili radnom punjenju litijumske baterije, kao i rutinsku proveru infrastrukture.
Ekološki benefiti i društveni efekat
Prelazak na električni automobil donosi i značajan ekološki benefit, pogotovo u zemljama kao što je Srbija, gde je dugačka vožnja automobilom dominantan izvor lokalnog zagađenja. Električna vozila ne emituju CO₂ pri vožnji, što doprinosi čistijem vazduhu u gradovima.
Istovremeno, prelazak na EV je važan aspekt globalne strategije za smanjenje emisija – EU planira da do 2035. omogući prodaju samo električnih vozila, a Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU teži ka tome da sledi te trendove.
Važno je napomenuti da električna energija u Srbiji još uvek potiče uglavnom iz lignitnih elektrana. Ipak, prelazak na EV već smanjuje lokalno zagađenje i potiče širenje obnovljivih izvora, jer povećana potražnja podstiče i ulaganja u zeleniju infrastrukturu.
Ovo nije samo tehnološka promena – prelazak na EV jeste i društvena i ekološka investicija, što dodatno argumentuje da prelazak za prave korisnike itekako ima smisla.
Ako se prelazak ne isplati – ko još treba da pričeka?
Međutim, prelazak na električni automobil nije za svakog – to je realnost. Pre svega, individualni i poslovni korisnici sa kratkim dnevnim rutama (npr. gradskim vozačima) najviše profitiraju od tehnologije e-mobilnosti. Suprotno tome, ako planirate putovanja od više stotina kilometara bez mogućnosti priključenja, EV možda nije za vas.
Takođe, manjem broju građana sa prosečnom platom od oko 800 EUR možda nije ekonomski isplativo da odmah ulože 25.000–40.000 EUR u novi EV. Kao odgovor, tržište nudi polovnjake, manji segment plug‑in hibrida ili entry‑level BEV modele što može biti dobar kompromis.
Još jedan faktor je servisna mreža i održavanje – EV zahtevaju drugačiji tretman od konvencionalnih vozila, pa je neophodno da dealer i servis imaju specijalizovanu opremu i delove.
Cena punjenja kod kuće i na javnim punjačima
Jedan od ključnih faktora kod električnih automobila jeste cena punjenja, jer direktno utiče na mesečne troškove. Ako imate mogućnost punjenja kod kuće, prosečna cena struje u Srbiji (u nižoj tarifi) je oko 8 do 10 dinara po kWh.
To znači da za pun rezervoar (npr. 50 kWh) plaćate oko 400 do 500 dinara, što omogućava autonomiju od 300 do 400 kilometara, zavisno od modela i načina vožnje. Na javnim punjačima, cene variraju – od 25 do 40 dinara po kWh, što značajno povećava trošak ako redovno punite na tim mestima.
U poređenju sa gorivom, koje u proseku košta više od 200 dinara po litru, električni automobil je i do četiri puta jeftiniji za vožnju na 100 kilometara. Ovo je najjači ekonomski argument za prelazak, posebno za vozače koji dnevno prelaze duže relacije.
Preporuke za odluku
Da biste doneli informisanu odluku, prvo uradite procenu sopstvenog profila: koliko prelazite mesečno, gde punite, kakvu verziju vozila možete priuštiti, i da li možete iskoristiti subvenciju. Ako vozite do 1.500 km mesečno, imate mesto za punjenje kod kuće i ozbiljno razmišljate o zameni vozila u narednim godinama – prelazak na EV ima smisla.
Takođe je važno pratiti razvoj infrastrukture i planove lokalnih vlasti. Punjači postaju dostupniji, a globalni trendovi idu u prilog masovnoj elektrifikaciji.
Prelazak na električni automobil u Srbiji je strateška odluka koja zavisi od vaših potreba, resursa i planova za budućnost.
Za vozače sa adekvatnim uslovima i mogućnošću subvencije, prelazak je jasna investicija sa dugoročnim benefitima.
