„Nemam plan da se osamostaljujem dok traju studije“, „Teško se nađe normalan posao i potpuno razumem ako neko živi kod majke“, „Svi idu za finansijski boljim životom“… neki su od odgovora mladih koje smo pitali kako žive i da li žele da se odsele iz Srbije.
Studiranje, život kod roditelja, traženje posla, i na kraju – inostranstvo. To je put za koji se odlučuje sve više mladih u Srbiji. Međutim, ističe generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Miljana Pejić, ne postoji podatak o broju mladih koji godišnje napuste zemlju.
„To je jako teško pratiti. Ali ono što pratimo jeste neki njihov osvrt, odnosno njihovo mišljenje da li žele da odu ili ne. I jedan od dominantnih razloga kada ih pitamo zbog čega odlaze jeste potraga za dostojanstvenim životom i za višim životnim standardom koji apsolutno utiče na njihovu odluku da li će ostati ili otići“, kaže Pejić.
Svaka deseta mlada osoba u ovom trenutku želi da napusti Srbiju, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije.
Da je potrebno da se zadrže mladi – konstatovala je i država u nedavno usvojenoj Strategiji za mlade, u kojoj navodi jedan osnovni cilj – unapređen kvalitet života mladih, i još pet posebnih ciljeva: razvijen omladinski rad, unapređena omladinska politika, aktivnije učešće mladih u svim segmentima društva, osamostaljivanje, i zdravije i bezbednije okruženje. Te ciljeve država će pokušati da ostvari do 2030. Kako – odgovoriće Akcioni plan, čije je pisanje u toku a, prema Strategiji, mora biti donet za manje od 90 dana, odnosno do kraja aprila.
„Prethodna Strategija za mlade je bila na neki način spisak lepih želja, ali nije uspostavljala jasan mehanizam kako da pratimo omladinsku politiku. Nismo mogli da vidimo koje politike su bile uspešnije i na koji način smo mogli da pametnije u narednim akcionim planovima ulažemo, i da taj vrlo oskudan novac koji se odvaja za mlade bolje i efikasnije trošimo“, ističe Pejić.
Iz državnog budžeta, za mlade odlazi tek 0,08 odsto. Iako bi taj iznos trebalo da bude veći, ne zna se precizno ni na šta se taj novac troši. To se konstatuje i u Stategiji i predlaže da se uspostave mehanizmi praćenja trošenja novca iz budžeta. Upravo je novac prvi na listi problema sa kojima se suočavaju mladi – najviše ih brine nedostatak radnih mesta, niska primanja, loš standard.
„Mladi za dostojanstven život smatraju da je neophodna mesečna naknada od više od 80.000 dinara, a u realnosti vidimo da taj nivo zarade, odnosno da toliku platu tek svaka deseta mlada osoba može da ima. I u tom nekom razlogu zaista treba da tražimo i motivaciju za njihovim odlaskom van Srbije, ali i van mesta u kojem su se rodili“, kaže Pejić.
U narednom periodu, prema onome što predlaže Strategija, država će mladima pomoći da reše stambeno pitanje na nekoliko načina – subvencionisanjem kupovine prve nekretnine, izgradnjom neprofitnih stanova za mlade, podsticanjem povratka u selo.
I ja sve vise razmisljam da pozovem medjunarodne selidbe, spakujem kofere i kupim kartu u jednom pravcu za Nemacku.