Iako je ovaj ciklus, započet prošle godine, prvenstveno namenjen promovisanju neafirmisanih zavičajnih autora, ovoga puta je njegovo izdanje bilo iz nekoliko razloga nesvakidašnje.
Pre svega, radilo se o duplom, takoreći „duetskom“ programu, čiji gosti nisu debitanti već stvaraoci sa višedecenijskim i žanrovski raznovrsnim iskustvom. Na inicijativu gornjomilanovačke pesnikinje Dare Radojević uključen je svestrani kulturni delatnik poreklom iz Sarajeva, Vjekoslav Vukadin, koji je već trideset godina aktivan u dijaspori. Naposletku, budući da oboje kroz rad u književnim udruženjima podstiču i promovišu talentovane mlade stvaraoce, naslov ciklusa dobio je novo značenje: podrška koju pružamo je dvosmerna, a granica nema, te one sežu do Srba u zapadnoevropskom rasejanju.
I Dara Radojević i Vjekoslav Vukadin objavili su po trinaest zbirki, ne samo pesničkog žanra, već i poetske proze, priča, pisama, eseja. Do čitalaca dopiru intervjuima ili izlaganjima u emisijama, govoreći na temu odnosa prema pesništvu i pozicije umetnika u savremenom svetu. Trude se da neguju „stare, dobre vrednosti“, potpuno nepretenciozno, ali iskreno pretačući osećanja i zapažanja u stihove. Dok je Dara, ponikavši u Književnom društvu „Momčilo Nastasijević“, ubrzo potom osnovala Udruženje „Zapis“ koje aktivno postoji već dvadeset tri godine, Vjekoslav Vukadin je 1994. u Roterdamu pokrenuo Srpsko društvo za književnost, umetnost i kulturu „Ars-Art“. Prethodno je u Karslrueu tokom osamdesetih organizovao programe Kulturno-prosvetnog udruženja „Prosvjeta“.
Gosti su govorili o svojoj poeziji i uzorima, kao i o čemu i za koga prvenstveno pišu. Veći deo programa uzelo je čitanje poezije, a u slučaju gospodina Vukadina i pravo kazivanje stihova naizust, sve propraćeno zanimljivim anegdotama.
Iz nekoliko apokaliptično-proročkih pesama koje je gost živopisno interpretirao jasno se osetio duh Disovih svevremenih „dijagnoza“ društvenog stanja, dok je Darina topla, empatijom ispunjena lirika podsetila na lekovitost optimizma.
„Pišem sve ono što ulazi u sastav života, dakle, život je opšta tema i sve što čini njegov sadržaj moj je motiv“, naglasio je Vukadin, po obrazovanju profesor književnosti. Iznoseći autopoetička načela pesmom „Ravnaj se prema sebi“, istakao je kako moramo naći svoj izraz i put uprkos čitalačkom i teorijskom iskustvu.
Dara Radojević je naglasila da „iako piše za sebe, ne objavljuje zbog sebe“, s obzirom na prepoznavanje i saosećanje s kojim čitaoci dočekuju njenu poeziju, pretvarajući pojedinačno u univerzalno iskustvo. Posebno ceni utešnu ulogu pesništva, pa čitanje smatra značajnijim od pisanja, svima dostupnim istraživanjem u sebi i oko sebe. „Pisati je lepo, ali čitati je ‒ prelepo“, zaključila je ona.
U opuštenoj, prijateljskoj atmosferi Biblioteke spontano su se u razgovor uključivali i mnogobrojni poetski glasovi iz publike, što je ovom programu dalo karakter neformalnog sastanka književnog kluba.
