On je precizirao da PSSS pokriva Arilje, Čačak, Gornji Milanovac i Lučane.
„Situacija je nešto bolja u mrčajevačkom kraju gde su uzgajivači obezbedili sistem za navodnjavanje“, naveo je Damljanović.
Prema njegovim rečima, na ovom području je posejano nepunih 12 hiljada hektara kukuruza, a realan prinos, koji je podrazumevao povoljne klimatske uslove, je trebalo da bude oko osam tona po hektaru. Međutim, višemesečne suše su doprinele da će vredni ratari sa svojih parcela ubrati nepunih pet.
„Ukoliko se nastavi sušni period diskutabilno je da li će prinos biti i toliki. Setva je kasnila što je uslovilo nicanje. Potom je nastupio povoljan period do polovine juna, kada je ova poljoprivredna kultura počela da napreduje, ali sada je sve neizvesno“, objasnio je Damljanović.
Agronomi često umeju da kažu da dok se ova žitarica ne smesti u ambar – ništa se ne zna, zaključio je on za Novinsku informativnu agenciju.
I uzgajivači iz mršinačkog kraja kažu da su ogorčeni jer nemaju čime da prehrane stoku. Naročito je teška situacija kod uzgajivača bikova i krava, koji ovu žitaricu koriste za silažu.
„Mi na devetnaest hektara uzgajamo kukuruz koji koristimo za ishranu krava i junadi. Ne znam kako ćemo se izboriti da prehranimo stoku imajući u vidu da je rod ove poljoprivredne kulture totalno podbacio“, kaže za NIU porodica Čikiriz koja ima na svojoj farmi oko 30 krava muzara, a njihov „podmladak“, odnosno telad i junad gaji za prodaju, kada narastu do šest tona.
