Po već utvrđenom protokolu, koji je tokom prethodnih godina prerastao u postizborni folklor, sada sledi uvid u džakove, osporavanje rezultata i žalbe Upravnom sudu. A kada se izborna prašina bude slegla, valja videti – gde je Srbija posle Zaječara i Kosjerića?
Izlizani kliše da je Srbija podeljeno društvo svoju matematičku potvrdu dobio je u Zaječaru i Kosjeriću. Razlika u Kosjeriću je prema dostupnim informacijama Opštinske izborne komisije i organizacije CRTA mikroskopska, a ni u Zaječaru nije onoliko ubedljiva koliko je predsednik Srbije želeo da je predstavi. Međutim, ostaje otvoreno u kolikoj meri Zaječar i Kosjerić predstavljaju reprezentativni uzorak.
Gostujući na televiziji Insajder politički analitičari Cvijetin Milivojević i Vladimir Vuletić su imali različite odogovore na ovo pitanje.
Za Milivojevića, rezultati su simptomatični za ostatak zemlje.
„Mi kritikujemo predsednika Vučića kada kaže da stoji na čelu većinske, pristojne Srbije – ja govorim mesecima da to nije tako. Većinska Srbija je sa one druge strane i od njega traži nekakve normalne državničke poteze koje on ne povlači. U Kosjeriću se pokazalo da je pola-pola, a zamislite u većim gradovima. Više nego jasno je da je većinska Srbija na drugoj strani“, rekao je Milivojević.
Vuletić je u ocenama bio oprezniji, dodajući da će rezultati pokazati da li je došlo ili se nagoveštavaju tektonski poremećaji.
„Međutim, ako bi se dogodilo da pobedi opozicija u jednom ili oba mesta – to bi bio pokazatelj da se nešto dogodilo. Iako to nisu reprezentativni uzorci, rezultati će pokazati da li je došlo do ili se nagoveštavaju tektonski poremećaji. Biće simbolička poruka, pa je zato svima zato važno“, smatra Vuletić.
Iskrivljena slika biračkog tela
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru nisu reprezentativni po dva osnova – najpre jer demografski ne preslikavaju Srbiju, na način na koji se recimo izbori u opštini Voždovac uzimaju za zemlju u malom zbog odgovarajuće podele na urbani i ruralni deo. Dodatan razlog zbog kojeg ovi lokalni izbori ne mogu da se čitaju kao krvna slika celokupnog biračkog tela je i zbog vanrednih okolnosti u kojima su održani.
Vlast je upregla sve resurse – od posete velikog broja najviših funkcionera do koncentracije infrasturkurnih radova, ne bi li poboljšala svoj rezultat. Sa druge, opozicione strane spektra, imali smo jedan politički eksperiment – u Kosjeriću su studenti nedvosmisleno podržali jednu opozicionu listu, dok su u Zaječaru takođe lobirali da se izađe na izbore. U slučaju parlamentarnih izbora, ni vlast, ni opozicija ne bi mogli da razvuku svoje resurse na sve krajeve zemlje.
Ipak, iako lokalni izbori ne mogu da se posmatraju kao najava budućih rezultata, oni ipak mogu da ponude neke uvide u to kako se društvo izmenilo u poslednjih šest meseci.
Rezultati izbora su razbili nekoliko političkih mitova koje dve strane plasiraju. Najpre, studentske blokade i protestne akcije nisu istopile rejting vladajućih partija, kako se to predstavlja. Prema trenutno dostupnim rezultatima, vlast i dalje ima većinu u obe opštine i iluzorno je misliti da se na nivou zemlje izgubila podrška vlasti u poslednjih šest meseci. Tim pre što su svi mehanizmi koji im omogućavaju da poprave svoj rezultat i dalje neokrnjeni.
S druge strane, teza vlasti da je „obojena revolucija“ pobeđena, takođe pati od propusta. Na stranu što protestni talas ni po kom kriterijumu ne potpada pod ono što se u teoriji označava kao „obojena revolucija“, rezultati glasanja pokazuju da ništa nije pobeđeno. Iako je broj ljudi na protestima neusmnjivo opao, ono što može da se vidi je da se protestna energija uspešno prevela u glasove. Visoka izlaznost u dve opštine, posebno u Kosjeriću, pokazuje da se broj apsitinenata drastično smanjio, što nijedan politički subjekt ranije nije uspeo da uradi.
Forsiranje svojih istina
Na koju god stranu da padnu izborne kockice, svi problemi koji su prethodili izborima i dalje stoje. Polarizacija društva je i dalje veoma izražena, do te mere da svaka strana ima svoje istine. Sve što se ne uklapa u željeni narativ je ili laž ili provokacija. Nasilni incidenti su sve učestaliji, a trend jasno ukazuje na dalju eskalaciju.
Obe strane imaju nad čim da se zamisle u kontekstu daljeg raspleta krize. Vlast će, po svemu sudeći, sve karte staviti na pokušaj rebrendiranja vladajuće koalicije u Pokret za narod i državu ne bi li, makar estetski, osvežila identitet. Ostaje da se vidi dokle će se ići sa izgradnjom Pokreta i da li će to zaista biti politički entitet koji će nadići postojeće stranke ili će pak nedavni skupovi kojima je promovisan pokret doživeti istu sudbinu kao i Svesrpski sabor koji je održan 8. juna prošle godine.
Najvažnij zadatak vlasti, svakako, biće da spreče pad životnog standarda i da amortizuje spoljne negativne faktore. Koliko god predstavnici vlasti želeli da projektovani pad privrednog rasta pripišu protestima, biće da ima nečega i u globalnim poremećajima – od Trampovih carina do nemačke recesije. Tu je naravno i hroničan problem snabdevanja energentima, naglašen odbijanjem Rusije da sa Srbijom skopi novi dugoročni ugovor o snabdevanju gasom i američkim sankcijama NIS-u.
I druga strana ima svojih poteškoća. Standardni šumovi u komunkaciji parlamentarnih opozicionih stranaka usložnjeni su pojavom studentata kao stožera antivladinog pokreta. I iako je većina stranaka dala blanko podršku studentima, pitanje je kako bi se postavili ako bi studenti i formalno tražili od njih da ne učestvuju na izborima.
Tim pre što je lista Ujedinjeni za Kosjerić, sastavljena od opozicionih predstavnika koji su se odrekli stranačkih obeležja, uz podršku studenata ostali pedesetak glasova ispod koalicije SNS-a. To je podstaklo Dragana Đilasa, predsednika SSP-a da izjavi da je „jasno da je zajednička lista svih protivnika vlasti recept za pobedu“. Takav rezultat može da poljulja uverenje i jednih i drugih da je nestranačka lista jedini put. To može da unese i dodatne frakcije u tom odnosu, a ništa ne urušava šanse opozicije brže od unutrašnjeg trvenja i podela.
Daleko od toga da je jedini problem studenata kako da sastave izbornu listu, tim pre što vanredni izbori koje traže za sada nisu na dnevnom redu. Prvi izazov za njih je kako da u promenjenim okolnostima, gde sve više fakulteta ide ka nekom vidu nadoknade nastave, održe u životu svoj protest, a da ne otuđe univerzitet i građane koji ih podržavaju.
U koncu, Srbija je u ponedeljak ista zemlja koja je bila i u nedelju. Glasanje je došlo i prošlo, a svi problemi i izazovi su ostali.
