Piše: dr Bojan Vasilev, doktor medicine
Čini se da sve više vremena provodimo ispred ekrana kako malih tako i velikih, i da smo kao posledica toga zapostavili svoje telesno, a i duševno zdravlje. Iako svi znamo koji su benefiti redovne fizičke aktivnosti, ipak nam je lakše da se opustimo u udobnoj fotelji, da naručimo brzu hranu i posvetimo se svojim onlajn profilima. Međutim, taj lakši put je samo naizgled i trenutno lakši, a posledično gledano može biti nepojmljivo teži.
Pre svega, treba da znamo da fizički trening podrazumeva sistematsku fizičku aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti. Fizički trening dovodi do hemodinamskih, metaboličkih, (neuro)hormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena.
Hemodinamski – pod uticajem treninga usporava se srčana frekvenca, smanjuje se arterijski pritisak, pojačava se prokrvljenost odnosno kapilarna mreža u aktiviranim mišićima. Ustanovljeno je i pozitivno dejstvo u prevenciji ateroskleroze, infarkta miokarda, kao i u rehabilitaciji pacijenata koji su imali infarkt miokarda, kada pod uticajem višegodišnjeg treninga funkcionalni kapacitet srca može dostići vrednosti zdravih osoba.
Metabolički – povoljan uticaj na insulinsku rezistenciju, tako što fizička aktivnost direktno stimuliše transport glukoze u mišićne ćelije pa samim tim se smanjuje potreba za lučenjem insulina. To doslovno znači – prevencija nastanka dijabetesa melitusa tip 2. Odličan efekat ima i na hiperlipidemiju i dislipidemije. Dovodi do porasta „dobrog holesterola“ – HDL-a, smanjenja „lošeg holesterola“ VLDL-a i LDL-a, smanjuju se depoi masti odnsono trigliceridi.
Hormonalne promene – smanjuje se simpatička a pojačava parasimpatička aktivnost autonomnog nervnog sistema. Smanjuje se lučenje „hormona stresa“. Pojačava se lučenje „hormona sreće i zadovoljstva“ serotonina, endorfina (koji ima i blagi analgetski efekat), kao i dopamina.
Psihološke promene – pojačava se emocionalna stabilnost kod osoba koje treniraju, smanjuje se agresija i depresija.
Kada uzmemo u obzir prethodne činjenice, možemo zaključiti da je redovna fizička aktivnost prevencija širokog spektra bolesti kako telesnih tako i duševnih. Imajući to na umu, počnimo da obraćamo pažnju na kvalitet svoga života, na koji će nesumnjivo uticati redovna fizička aktivnost. Neće uvek biti lako, ali ako postavimo ispred sebe cilj, manje ćemo osetiti težinu puta do njega.
„Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.“ (Mt 7;13)
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Napravite svoj profil na www.doktok.rs i zakažite termin na DokTok platformi koja nudi zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
