Piše: dr Aneta Surtov, specijalista anesteziologije i psihoterapeut
Živimo u vremenu ratova, ekonomskih kriza, nemaštine i generalnog straha za nas same kao i za naše najbliže; i retko ko zatraži pomoć psihoterapeuta ili psihijatra kako ne bi bio stigmatizovan.
Nekada mi se čini da se naprosto plaše da će nekakva nevidljiva nalepnica „on/ona je lud“ automatski biti zalepljenja na njihovo čelo ako krenu na psihoterapiju ili ako se psihijatru požale kako imaju problem da spavaju ili su nekada tužni bez ikakvog razloga.
Zastanite za trenutak. Okrenite se oko sebe. Da li se ljudi oko vas osmehuju?
Odgovor na to pitanje je najčešće „ne“, a samo ponekad „možda“. Oni, hrabri, koji zatraže pomoć psihijatra i dobiju medikamentoznu terapiju za svoj problem to najčešće kriju, ne govore nikome, idu u apoteku koja im je daleko od kuće kako bi je kupili i kako ih niko u tom činu ne bi video.
Kada dođe momenat za operaciju i kada anesteziolog pita: „Da li pijete nešto od lekova“ uglavnom dobije odgovor: „Da, za pritisak i šećer“. O psihijatrijskoj terapiji ni traga ni glasa.
Pitate se, zašto je to važno? Da li će negde biti zavedeno da sam „lud/a“?
Važno je, jer naš organizam ima receptore, hajde da posmatramo na njih kao na profesionalne hvatače leka koji unosimo u organizam. Kada osoba dugo pije svoju terapiju, profesionalni receptori se umore, zamene nema, moraju da nastave da hvataju lek, ali ponekad pomisle „aha, njega već znam, znam u koju ćeliju ću da ga stavim“. Medikamentozna psihijatrijska terapija može biti vrlo slična lekovima koje dajemo tokom anestezije i hvatači lekova se nekada zbune i od anestezioloških lekova pomisle da je to lek koji već znaju, malo se ulenje, ne uhvate baš svaki…
Zato je jako važno da vašem anesteziologu kažete svu terapiju koju pijete, pa makar to bio blagi lek za depresiju kako bi anesteziolog znao da adekvatno podesi dozu i kako vi ne biste doživeli jedno od najstrašnijih stvari u anesteziji – budnost; da budete svesni cele operacije, bez bola, ali i bez mogućnosti da kažete kako ste budni, potpuno paralisani.
Da li će to negde biti zavedeno? Da, u izveštaju koji anesteziolog piše i taj izveštaj niko nema prava da vidi bez sudskog naloga. Kao što ni kada zatražite pomoć ne budete zavedeni u nekakvu knjigu „ludih“ što bi vam potencijalno onemogućilo da pronađete posao. Medicinska dokumenta su poverljiva i samo uz sudski nalog neko može da ih vidi i pročita.
Drugi strah koji ljudi imaju je da neće biti operisani ako kažu šta piju od terapije i od čega boluju; što ih dovodi u rizik. Jako je važno da anesteziolog zna sve vaše bolesti kao i svu terapiju koju pijete kako bi vašu anesteziju prilagodio baš vama i učinio je najbezbednijom mogućom.
Normalno je da se plašite. Strah je emocija koja nas upozorava na opasnost i zapravo štiti i budite slobodni da to kažete vašem lekaru. Ne, niste onda slabi već jaki, jer na taj način štitite sebe i svoj organizam, a iskrenošću omogućavate da anestezija bude jedna mirna plovidba brodom, a ne plovidba kroz nevreme i buru.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Napravite svoj profil na www.doktok.rs i zakažite termin na DokTok platformi koja nudi zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
