Kao jedan od vodećih uzroka gojaznosti pored sedelačkog načina života ističe se loša navika prejedanja. Jedemo previše i ne znamo da se zaustavimo kada osetimo sitost. Ujedno, veliki problem se krije i u našem izboru namirnica. Umesto zdravih izvora proteina, masti i hidrata kao što su meso i salate, mi se opredeljujemo za brzu hranu koja je industrijski pripremljena i kao takva puna tzv. praznih kalorija.
Višak kilograma odavno nije samo problem estetske prirode. Gojaznost je prvenstveno okidač za brojne ozbiljne zdravstvene tegobe kao što su dijabetes ili kardiovaskularna oboljenja. Zbog toga je sasvim logično zapitati se da li je moguće i kako smršati 10 kg za kratko vreme. Kako da očistimo organizam i pobrinemo se za svoje zdravlje? Zbog čega se prejedamo? Pročitajte.
Sindrom „zbunjenog“ tela
Današnji svet je užurbano mesto – vodimo brze živote, prateći s naporom dinamiku i tempo svakodnevice. Koliko puta vam se dogodilo da samo izjurite kroz vrata i zgrabite bilo šta sa stola za doručak ili možda čak i da ne pojedete ništa? Potom uslede obaveze, sastanci, razni zadaci i dešava se da ručak sažvaćemo za radnim stolom i računarom. Na kraju dolazimo uveče kući, iscrpljeni i bez volje da pripremimo neki zdrav obrok – i tako završimo na kauču ispred TV-a sa činijom čipsa ili neke druge grickalice u krilu.
Naravno, neće svaki dan biti ovakav, ali je neosporno da moderan čovek ima nezdrave navike preskakanja obroka, zatim da jede u pokretu ili gledajući u ekran. Upravo zbog ovakvih rutina naš organizam bude zbunjen, jer kako onda da naše telo zna kada je vreme za jelo. (Na sličan način i broj gojazne dece raste, jer mališani jedu ispred televizora ili gledajući u mobilni telefon.)
Bez tačnih signala, telo neće uključiti neophodne funkcije za varenje da bi se obrok svario, a hranljive materije absorbovale. Dakle, kada jedemo našem telu će trebati više vremena da prenese signale neurotransmitera koji govore mozgu da je dovoljno. Rezultat je poznat: jedemo više hrane nego što je našem telu zaista potrebno.
Savet: Umesto da svom telu dajete mešane signale, kreirajte redovniji ciklus ishrane i tako „pošaljite poruku“ kada je vreme za obrok. Kada telo zna kada treba da očekuje hranu, možemo da očekujemo optimalno varenje i sagorevanje masti i kalorija.
Za doručak nam je potrebno više kalorija, naročito proteina kako bi održalo energiju tokom dugog dana. Kasnije se naše potrebe za energijom smanjuju, pa se preporučuje da ruča i večera ne budu obilni. Eksperimetisanje sa količinom porcije takođe može da pomogne da se napravi razlika između blage i „velike“ gladi i na taj način smanji želja za prejedanjem.
Hranljive materije – da li ih unosimo dovoljno?
Bez obzira koliko loše hranimo svoje telo, ono je neverovatno efikasno u izvlačenju hranljivih materija koje su mu potrebne. Ujedno, šalje nam signale da mu je potrebno mnogo više. Problem nastaje kada se naša ishrana sastoji od previše prerađenih ugljenih hidrata i rafinisanih šećera. Naš organizam u tom slučaju žudi za tim namirnicama, jer jednostavno ne zna drugačije. Ako nikada ne jedete spanać i brokoli, vaše telo sasvim izvesno neće žudeti za ovim zelenim povrćem.
Savet: Kada shvatite da se prejedate, obratite pažnju na to šta zapravo jedete. Ako ste u stanju da pojedete celu kesu čipsa ili kutiju nekog slatkog keksa, treba da znate da nema esencijalnih hranljivih sastojaka koji bi signalizirali vašem organizmu da dobija ono što mu je zaista potrebno.
Da bi bilo zdravo i normalno funkcionisalo našem telu su potrebne esencijalne masti, složeni ugljeni hidrati, visokokvalitetni proteini i aminokiseline. Kada telo primi ove nutrijente, lakše šalje signal mozgu da smo siti. Ako hrana koju konzumiramo ima manjak hranljivih materija, nastavljamo da žudimo i jedemo, jer je veza između mozga i stomaka jednostavno prekinuta.
Dodavanjem kvalitetnih namirnica u svakodnevni jelovnik smanjuje se naša žudnja za testeninama, hlebom, čipsom i slatkišima, odnosno za „lošim“ ugljenim hidratima. Pravilna ishrana podrazumeva više povrća, voća, pasulja i žitarica koje su bogate vlaknima i čine da se naša želja za hranom smanji, a sa njom i problem prejedanja.
Emocionalna glad – šta ako je to problem?
Nekada se dešava da problem prejedanja nastaje „iz glave“. Ako jedemo jer smo nervozni, zabrinuti ili pod stresom, onda u većini slučajeva jedemo ne zato što smo gladni hrane, već nečeg drugog. Hrana može da bude simbolična zamena za osećaj mira ili harmonije koji nam nedostaje u vezi/braku, te za osećaj zadovoljstva koji izostaje na našem radnom mestu.
Možda imamo stresan dan ili smo usred velike životne promene kao što je selidba? Osećamo se iscrpljeno i pokušavamo da se rešimo tog umora čokoladom? Ako nije isključeno da se nakon svađe sa partnerom latimo pice ili čipsa jer smo uznemireni i zbunjeni – onda govorimo o emotivnoj gladi.
Zbog čega pokušavamo da kroz hranu nadoknadimo ono što nam u nekom odnosu ili situaciji nedostaje? U pitanju je igra hormona – mnoge namirnice, a naročito ugljeni hidrati, povećavaju proizvodnju serotonina i triptofana. Na ovaj način možemo da doživimo prekopotreban (ali privremeni!) osećaj smirenosti. Naše telo reaguje na hranu kao da je lek. Iako dolazi do „zamene“ biohemijske reakcije, istina je da organizam zapravo ne žudi za hranljivim materijama ili kalorijama, već za udobnošću.
Povremeno se utešiti hranom nije veliki greh, ali kada regulišemo raspoloženje tako što se oslanjamo na ogromnu količinu slatkiša stvaramo opasnu naviku. Ovo je direktan put u začarani krug zavisnosti od hrane.
Savet: Kako prekinuti ciklus emotivnog prejedanja? Ključna reč je svesnost. Veoma je važno da primećujemo šta se dešava u našem životu kada se prejedamo. Sledeći korak je traženje novih, korisnih obrazaca i načina da prekinemo s jelom kad prepoznamo da jedemo a nismo stvarno gladni. Možemo, primera radi, umesto otvaranja čokolade ili pravljenja sendviča pozvati drugaricu telefonom, izaći u kratku šetnju ili čitati knjigu.
Tehnike dubokog disanja i slušanje muzike spadaju u aktivnosti koje mogu da nam pomognu da prestanemo da biramo hranu kao lek za svoja loša emotivna stanja. Naravno, biće potrebno vreme i vežba, ali ako se posvetimo novim rutinama i navikama nakon nekoliko nedelja možemo primetiti poboljšanje.
Na kraju, kada otkrijemo razloge zbog čega se prejedamo, a onda i uporno dobijamo na težini, možemo da učinimo sve što je u našoj moći da ovaj ciklus prekinemo. Bilo da je reč o neuravnoteženoj i neredovnoj ishrani ili da prolazimo kroz težak emotivni period, važno je da se podsetimo da hrana ne treba da nam služi kao lek za loše raspoloženje već da drži optimalan nivo energije našeg tela.
Kada se hranimo zdravo i na vreme, naš um dobija jasne signale – pa ćemo jesti samo kada smo zaista gladni, do trenutka sitosti. Samo tako možemo osigurati sebi zdravlje i vitalnost koje zaslužujemo.
