Zdravlje je dragocen resurs koji nam omogućava da živimo punim plućima, ostvarujemo svoje ciljeve i uživamo u svim aspektima života. Bez obzira na starosnu dob, pol ili socijalno-ekonomski status, ono je od suštinskog značaja za kvalitetan i dug život.
U tu svrhu koncept skrining testova igra značajnu ulogu. Skrining testovi nam pomažu u ranom otkrivanju bolesti. Često pre nego što se bilo kakvi zdravstveni problemi manifestuju u obliku vidljivih simptoma ili znakova. Važnost skrining testova je ogromna budući da pružaju mogućnost identifikacije i pravovremene intervencije u ranoj fazi razvoja bolesti. Ukoliko se bolest ne otkrije na vreme, u svom početnom stadijumu, zdravstvene komplikacije mogu biti ozbiljne pa čak i sa smrtnim ishodom.
Evo zašto su skrining testovi važni za očuvanje zdravlja, smanjenje rizika od obolevanja, poboljšanje šansi za oporavak i na kraju, za zaštitu života.
Otkrivanje bolesti u ranim fazama i povećanje uspešnosti izlečenja
Kada se bolest identifikuje u njenom početnom stadijumu, mogućnosti za uspešno lečenje su daleko veće. To je posebno važno kod različitih oblika kancera, jer rano otkrivanje nudi najbolje šanse za potpuno izlečenje.
Tako na primer, svaki muškarac koji ima preko 50 godina jednom godišnje bi trebalo da uradi PSA u serumu, odnosno proveru na rak prostate. Ukoliko ima genetske predispozicije, odnosno ako je u porodici prisutan rizik od malignih bolesti, onda i ranije. Potrebno je obratiti se urologu a lekar će predložiti PSA test prostate. Ukoliko se ova opaka bolest otkrije u najranijem stadijumu procenat potpunog izlečenja je izrazito visok, čak 98%.
Slično je i kod žena, kod kojih je rak dojke najčešća maligna bolest. Ova vrsta kancera se mamografijom može otkriti pre nego što se pojave prvi simptomi kao što su kvržice ili bol. Sa mamografskim pregledima žene treba da počnu kada navrše 40 godina života. Oni se obavljaju jednom godišnje ili jednom u dve godine. Ako se bolest dijagnostifikuje u najranijem stadijumu procenat izlečenja raka dojke je gotovo stoprocentan.
Smanjenje rizika od komplikacija
Rana dijagnostika omogućava brzo lečenje i intervenciju, čime se smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija. Tako na primer, skrining testovi kao što je redovno merenje krvnog pritiska i lipidnog statusa ili profila, omogućavaju identifikaciju faktora rizika za srčane bolesti. Osobe sa visokim krvnim pritiskom ili visokim nivoom holesterola mogu preduzeti preventivne mere kako bi se smanjio rizik od srčanog udara.
U tu svrhu lekar će vam verovatno sugerisati da morate povesti računa o svojoj kilaži, preporučiti više vežbanja ako je to moguće, zdraviju ishranu, zabraniti upotrebu cigareta, alkohola i po potrebi dati odgovarajuću terapiju medikamentima. Sve ove mere će imati uticaja na prevenciju i smanjiti rizik od srčanog udara.
Poboljšanje šansi za kontrolu bolesti
Kada se bolest otkrije u najranijoj fazi ona se u najvećem broju slučajeva i lakše i efikasnije leči. A čak i kada je slučaj da se ne može izlečiti, šanse da se ona kontroliše i ne ometa ljude u normalnim životnim aktivnostima su velike.
Na primer, rani stadijumi dijabetesa mogu se efikasnije kontrolisati ako se ova bolest otkrije na vreme. Promena u ishrani i vežbanje su samo neki od načina da sprečite dalji razvoj ove bolesti i da je držite pod kontrolom i to bez upotrebe insulina.
Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije u našoj zemlji od dijabetesa boluje oko 770.000 ljudi. Procenjuje se da 43% njih sa dijabetesom tipa 2 ne zna da boluje od ove bolesti. Ukoliko se ne otkrije u najranijem stadijumu i ne kontroliše, ona može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani udar, dijabetesna retinopatija (dovodi do oštećenja vida i slepila) i bubrežne infekcije.
Poboljšanje kvaliteta života
Rana dijagnostika ne samo da spašava život, već i poboljšava njegov kvalitet. Pacijenti kod kojih su lekari u ranim fazama otkrili bolest uz pomoć skrining testova suočavaju se sa manje invazivnim tretmanima i komplikacijama.
U velikom broju slučajeva ljudi koji su rano otkrili svoju bolest nakon ukazane lekarske pomoći potpuno normalno žive. Imaju sasvim uobičajne aktivnosti kao i oni ljudi koji nikada nisu bolovali ili drže bolest pod kontrolom i imaju ublažene simptome koji im omogućavaju da i dalje normalno funkcionišu.
Na primer, ako se u ranom stadijumu otkrije HIV, može se na vreme početi sa antiretrovirusnom terapijom, kontorlisati koncentracija virusa i sačuvati imuni sistem bolesnika. Osobe sa HIV-om uz ranu dijagnostiku i pravilnu medicinsku negu mogu doživeti godine kao i opšta populacija.
Smanjenje troškova zdravstvene zaštite
Skrining testovi mogu smanjuju troškove zdravstvene zaštite u značajnoj meri. Oni indirektno sprečavaju razvoj bolesti koje su u kasnijim fazama skupe za lečenje a često i teško izlečive.
Rana dijagnostika bolesti može sprečiti komplikovane i skupe procedure lečenja, produžene hospitalizacije i upotrebu lekova koji su skupi. Pa i sa te strane skrining i rana dijagnostika potencijalnih zdravstvenih problema imaju svoje utemeljenje u današnjem modernom svetu.
Vrste skrining testova
Skrining su medicinski testovi koje lekari koriste za proveru bolesti i zdravstvenog stanja pre nego što se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi. Postoji puno različitih vrsta testova koji se primenjuju u medicinin a ovo su neki od najčešćih:
Skrining za kancer: Mamografija (za rak dojke), PAPA test (za rak grlića materice), test na kalprotektin (za rak debelog creva), PSA (za rak prostate), CT skeniranje pluća (za rak pluća).
Skrining za kardiovaskularne bolesti: Merenje krvnog pritiska, lipidni status (merenje nivoa holesterola), EKG (elektrokardiogram), koronarna angiografija.
Skrining za metaboličke bolesti: Testiranje šećera u krvi (za dijabetes), testiranje funkcije štitne žlezde, testiranje funkcije jetre.
Skrining za genetske bolesti: prenatalno testiranje.
Skrining za infekcije: Testiranje na HIV, testiranje na hepatitis B i C, testiranje na tuberkulozu.
Skrining za respiratorne bolesti: Spirometrija (za bolesti pluća).
Skrining za osteroporozu: DEXA skeniranje (merenje gustine kostiju).
Skrining testovi su veliko dostignuće medicine i nezaobilazan alat za očuvanje zdravlja i produženje kvalitetnog života ljudi. Investiranje u preventivne mere i redovno testiranje predstavljaju najbolji način za rano otkrivanje bolesti, smanjenje rizika od komplikacija i ostvarivanje zdravog i ispunjenog života.
