Predstavnici Evropskog saveta i Evropskog parlamenta postigli su privremeni dogovor o uredbi kojom se predviđa postepno, ali obavezno ukidanje uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa na tržište EU, što predstavlja jedan od ključnih koraka u okviru plana REPowerEU za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije. Uredba, koja po prvi put uvodi pravno obavezujuće rokove za kraj uvoza ruskog gasa, trebalo bi da bude potvrđena u narednim nedeljama, nakon čega će stupiti u faznu primenu.
Dogovor podrazumeva da će uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije biti u potpunosti obustavljen do kraja 2026. godine, dok će gas iz gasovoda biti ukinut najkasnije do jeseni 2027. godine. Rokovi su povezani sa obavezom država članica da obezbede dovoljan nivo popunjenosti svojih skladišta gasa i da do tog perioda sprovedu tehničke i komercijalne pripreme za prelazak na alternativne dobavljače. Zabrana će se primenjivati i na kratkoročne i na dugoročne ugovore, uz precizno definisane prelazne rokove koji državama članicama ostavljaju vreme da ispune postojeće obaveze.
Prema dogovoru, kratkoročni ugovori zaključeni pre 17. juna 2025. godine prestaće da važe već tokom 2026, dok će dugoročni ugovori o uvozu TNG-a biti ukinuti početkom 2027. godine. Dugoročni ugovori za gas iz gasovoda biće raskinuti najkasnije krajem septembra iste godine, uz mogućnost blagog produženja do 1. novembra, ukoliko države članice dokažu da proces punjenja skladišta kasni iz objektivnih razloga. Izmenama važećih ugovora biće dopušteno samo tehničko prilagođavanje, ali ne i proširenje obima snabdevanja.
Uredba uvodi i obavezan sistem prethodnog odobravanja svakog ulaska gasa na tržište EU, kako bi se sprečilo zaobilaženje zabrane putem posrednih tokova. Za gas ruskog porekla koji se još nalazi u prelaznom režimu, dokumentacija će morati da se dostavi najmanje mesec dana pre ulaska u EU, dok se za neruski gas zahtevaju rokovi od pet do sedam dana u zavisnosti od tačke ulaska. Države koje su velike proizvođače gasa i koje već ograničavaju ili zabranjuju uvoz ruskog gasa mogu biti izuzete od ovog postupka, ali lista izuzetaka će se redovno ažurirati kako bi se sprečilo eventualno zaobilaženje evropskih propisa.
Sve države članice biće obavezne da pripreme nacionalne planove diverzifikacije snabdevanja, u kojima će navesti izvore, infrastrukturne potrebe i rizike u procesu potpunog prestanka uvoza ruskog gasa. Ovaj zahtev važi i za države koje i dalje uvoze rusku naftu, za koju je Evropska komisija najavila dodatni zakonodavni predlog do kraja 2027. godine, sa ciljem njenog postupnog ukidanja. Komisija će u roku od mesec dana od stupanja uredbe na snagu morati da dobije informacije o svim tekućim ugovorima, ograničenjima i nacionalnim propisima koji se odnose na snabdevanje iz Rusije.
Dogovor uključuje i sistem kazni za kompanije i fizička lica koja prekrše uredbu, kao i klauzulu o suspenziji – instrument koji omogućava privremeno obustavljanje primene zabrane u slučaju ozbiljnog narušavanja energetske bezbednosti jedne ili više država članica. Suspenzija će moći da se aktivira samo uz strogu procenu neophodnosti i na jasno ograničen period. Evropska komisija će dve godine nakon početka primene uredbe morati da iznese izveštaj o tome kako se zabrana sprovodi, uključujući i procenu efikasnosti novog sistema carinskih kontrola.
Privremeni politički dogovor sada se upućuje na potvrdu Evropskom parlamentu i Savetu, nakon čega će uredba biti formalno usvojena i omogućiće pokretanje najopsežnijeg procesa energetske tranzicije EU od početka ruske invazije na Ukrajinu.
