Dok država odbacuje mogućnost zabrane uvoza, ekonomisti upozoravaju da takva mera ne bi bila dugoročno rešenje i da bi mogla da podigne cene hrane. Kao suštinski problem stručnjaci ističu nisku produktivnost srpske poljoprivrede, zastarelu mehanizaciju i nedovoljna ulaganja u savremene tehnologije, što domaći agrar čini nekonkurentnim i ranjivim.
Nezadovoljstvo dela poljoprivrednika traje već trinaest dana – blokiran je magistralni put u Mrčajevcima, a protesti se održavaju širom Srbije. Traže zabranu uvoza mleka, mesa i drugih proizvoda dok se domaće tržište ne stabilizuje, vraćanje ranijih otkupnih cena mleka i rešavanje problema proizvođača kojima se mleko ne otkupljuje.
Dok je deo udruženja prihvatio mere Ministarstva, poput oznake „100% iz Srbije“ i ponovnog uvođenja prelevmana na mleko u prahu, drugi smatraju da ključni zahtevi nisu ispunjeni. Zato su minulog vikenda predstavnici 32 udruženja dogovorili i najavili radikalizaciju protesta od utorka.
„Dobar deo Vojvodine će se sutra pojaviti na protestima, ovi ostali ljudi koji su potvrdili svoj izlazak, tako da očekujemo da se pojavi veliki broj. U ovom trenutku je tržište toliko prezasićeno da bi morali jednostavno zaustaviti uvoz tih proizvoda. To nije kao što oni pričaju i to nije totalna obustava svih proizvoda da stane sve dugoročno. Jednostavno to bi bila privremena mera dok se tržište ne reši, dok se ne reguliše, da se vrate cene na normalan svoj tok“, ističe poljoprivrednik Milan Pajić, iz Udruženja „Naše mleko“.
Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju konsultacije sa predstavncima Evropske komisije zbog uvođenja prelevmana na mleko i mlečne proizvode zbog aktuelne situacije na tržištu. Ministar poručuje da neće prihvatiti ultimatume udruženja koja su u protestu, već samo mere za koje smatraju da su u interesu države.
„Oni su došli sa četiri zahteva, od kojih su nama tri prihvatljiva, ali prvi zahtev je bio zabrana uvoza, što bi ugrozilo sve druge grane, jer kada bi mi zabranili, oni bi nama zabranili da izvozimo, šta mislite da bi Evropa gledala blagonaklono, šta ja sad vama zabranim, vi meni nećete uzvratiti. I onda nećemo moći da izvezemo ni malinu, ni rakiju, ni vino“, kaže ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić.
Ekonomisti ocenjuju da su protesti poljoprivrednika opravdani zbog teške materijalne situacije u kojoj se nalaze, ali upozoravaju da zahtev za zabranom uvoza, čak i kao kratkoročna mera, ne predstavlja sistemsko i održivo rešenje problema.
„Ja bih istakao nešto o čemu se malo govori do sada u javnosti, a to je da bi zapravo ta mera mogla da dovede do dodatnog povećanja cena hrane u Srbiji, što je jedan od gorućih problema kod nas. A sad upravo ističe ova Uredba o ograničenju marži i sad ako se poklopi neka potencijalna makar i privremena zabrana uvoza ili postavljanje uvođenja kvota sa istekom ove uredbe, mislim da bi to bio veliki šok na naše cene hrane i da bi se to nepovoljno odrazilo po potrošače u Srbiji“, navodi ekonomista u Centru za ekonomska istraživanja na Institutu društvenih nauka u Beogradu i odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini opštine Stari grad Vasko Kelić.
Poslednji podaci projekta „Our World in Data“ iz 2023. pokazuju da Srbija ima drugu najmanje produktivnu poljoprivredu u Evropi, sa manje od 4.200 dolara dodate vrednosti po zaposlenom, dok je iza nje samo Moldavija. Kelić ističe da je upravo niska produktivnost koren problema srpske poljoprivrede. Dodaje da nijedan domaći budžet ne može da nadomesti sredstva koja bi Srbija dobijala kao članica Evropske unije kroz fondove Zajedničke poljoprivredne politike, zbog čega zastoj na evropskom putu dodatno otežava razvoj agrara.
„Doprinelo bi tome da bi jednostavno i sama poljoprivreda kao grana mogla da dođe u neke pozitivne bilanse. Ona je proteklih nekoliko godina bila često u gubicima. Upravo, dosta zbog tih vremenskih uslova, mi imamo pogoršavanje klime, generalno te klimatske promene u čitavom svetu, a Srbija je tu jedna od, opet, najugroženijih zemalja u Evropi i to u letnjim mesecima dovodi do velikih gubitaka za poljoprivredu i upravo bi taj rad na nekim tehnologijama koje su klimatski otporne pomogao da oni mogu da prebrode te kritične mesece u plusu“, smatra on.
Još iz ove rubrike
Problem produktivnosti uviđaju i kreatori poljoprivredne politike, koji u Nacrtu strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednu deceniju navode da je efektivnost i dalje tri puta niža od evropskog proseka.
